ЦГ: Откривен живот стар 8.500 година

0
(0)

Сензационална открића археолога на северу Црне Горе у биједићима код Бијелог Поља. Откривено насеље старо скоро 9.000 година, а у Радманцима фигурина стара око 5.000 година

ПОСЛЕДЊА истраживања археолога Полимског музеја из Берана донела су сензационалне резултате, који као да остају у сенци суморне свакодневице у држави. Можда и због чињенице да није реч о бомбастично најављиваним пројектима који су „прогутали“ огромна средства.

Резултати истраживања на подручју Берана, Петњице и Бијелог Поља ће, нема сумње, померити до сада важећа начела о смењивању култура на овим просторима. Посебно после открића насеља на локалитету „Трње“ у Биједићима код Бијелог Поља, из доба неолита, старог око 8.500 година, односно око 6.500 година пре нове ере!

– До сада се сматрало да млађе неолитске културе смењује такозвана „наковањска“ култура, која се јавља у приморској зони, од Далмације до Скадра. Међутим, резултати добијени најпре на локалитету „Торине“ код Петњице, а затим и у Бијелом Пољу, указују на једну јужнобалканску културну групу која захвата простор источне Србије и пружа се од Хомољских планина, преко Косова и наших простора, до локалитета Малић у Албанији. Поред „наковањске“ културе, која долази са приморја, наша истраживања су показала да је Полимље било и под утицајем „бубањско-хумске“ континенталне културне групе. Те две групе се овде, на подручју Полимља, сусрећу и прожимају, формирајући посебну културу – говори о несвакидашњем открићу археолог Предраг Лутовац, директор Полимског музеја у Беранама, који је водио истраживања.

– Првим сондама открили смо фрагменте такозваног кућног „лепа“, односно остатака некадашњих зидова прављених од запечене земље. То је јасно указивало на постојање неолитских кућа. Потом је на падини јужно од локалитета „Трње“, на формираним равним платоима, лоцирано читаво насеље на дубини од два метра. Мноштво фрагмената судова који припадају млађем и позном неолиту, односно „винчанској“ културној групи, открили смо у тим културним седиментима.

ИСТРАЖЕН ТЕК ДЕО ПО мишљењу стручњака, локалитет Радманци највреднији је и најбогатији у Црној Гори из доба енеолита, односно млађег бронзаног доба, између трећег и другог миленијума пре нове ере. Ту су већ раније нађени огрлица од вучјих зуба, бакарне игле, керамика и слично. Археолошки локалитет се простире на пола хектара, на надморској висини од хиљаду и двеста метара, а до сада је истражено свега педесет квадрата. 

arheolozi-malaИздвајају се карактеристични фрагменти судова мрке боје. Нађен је керамички материјал, неколико фрагментованих камених секира, оруђа од оклесаног камена, мноштво коштаних алатки. Истичу се фрагменти антропоморфних фигурина, код којих се издваја глава троуганог облика са великим „пластичним“ носом и полукружним урезаним очима.

Неколико фрагмената керамике који су украшени пунктирањем и урезивањем припада медитеранском културном кругу, каже Лутовац, који истиче да све ово указује на то да су приморски културни утицаји ишли даље од беранске котлине, за коју се до сада веровало да је дубоко залеђе приморских културних група.

– После ових истраживања може се тврдити да су приморски културни утицаји ишли десном обалом Лима, површинама дуж висоравни Влахова код Рожаја и испод Пештерске висоравни. У том смислу налази са локалитета „Трње“ код Бијелог Поља имају посебну вредност за дефинисање културних збивања у неолиту и енеолиту, односно бакарном добу. Они се хронолошки надовезују на раније налазе са локалитета „Торине“ код Петњице, односно Берана.

Најстарији налази са „Торина“ припадају такође „винчанској“ културној групи, и то вероватно њеном крају и суживоту са културном групом „бубањ-хум“, која представља изразито енеолитско, односно бакарно доба, указује Лутовац, који сматра да је резултатима ископавања на ова два археолошка локалитета допуњена слика културних прожимања у том периоду и потврђено да је у Полимљу формирана посебна и карактеристична културна група.

– Ова два открића су веома битна за дефинисање културних група и збивања у преисторији и севера и читаве Црне Горе, у периоду усвајања нове технологије топљења метала и металургије, која ће бити основна грана каснијих периода, бакарног и бронзаног доба – каже Лутовац, чија екипа је на локалитету „Торине“ у Радманској клисури на подручју Петњице пронашла женску фигурину, стару преко 5.000 година, непроцењиве вредности.

– Реч је о репрезентативном налазу, који умногоме мења досадашња научна сазнања о културним утицајима из тог времена. Фигурина је карактеристичне петоугаоне главе. Торзо је врло реалистично приказан, са свим женским атрибутима. По облику слична је онима које су нађене на Косову, на археолошким локалитетима „Фафос“ и „Предионица“, али се ипак од њих разликује. Фигурине које су тамо пронађене су одевене. „Наша“ фигурина са Торина је нага и нема урезаних мотива и украса. Раније на локалитету „Беранкрш“ проналажене фигурине су фрагментоване, али је ова са Торина јединствена. Једина је која је реалистички урађена и старија.

Несумњиво је да женска фигурина са Торина потиче из периода „Винча-плочник“.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend