Чиме се бави Андреј Вучић

Београд – Након проналаска хрпе оружја најпре у Јајинцима, у близини породичне куће премијера Србије, а потом и у једном од новобеоградских блокова, месту у чијој близини се налази стан рођеног брата премијера, према тврдњама државних функционера, као мета за сада непознатих атентатора испоставио се – Андреј Вучић.

Према тврдњама Данасових извора из кругова блиских власти, као и према писању листова Новости и Блиц, пронађено оружје није у директној вези са догађајима у Црној Гори, шпијунским аферама са „истока и запада“ и са тим у вези проналажењем учесника у покушају изазивања државног удара у тој држави, већ је пронађено оружје наставак догађаја који су почели пре избора у Црној Гори, а реч је о убиству вође навијача Партизана Александра Станковића у Београду.

Позивајући се на изворе у врху власти, медији су објавили да је за пронађено оружје одговорна црногорска мафија. Ако се ова информација о црногорској мафији, која наводно скупља тешко наоружање на локацијама у близини места становања породице Александра Вучића, доведе у везу са тврдњама званичника да је мета напада заправо рођени брат премијера Србије, Андреј Вучић, поставља се питање да ли је премијеров брат мета само због те чињенице о сродству са председником Владе Србије, и, како су у јавности оценили премијерови министри, због тога што су њих двојица један другом слаба тачка, односно какву улогу у јавном и политичком животу игра Андреј Вучић и колико је лично укључен у оно што ради и заступа Александар Вучић.

Требало би напоменути да је након убиства вође Партизанових навијача у Београду, Александар Вучић најавио рат мафији, алудирајући на мафију која делује из иностранства. Убрзо је јавност сазнала да је Вучић мислио на Црну Гору.

Везе премијера и његовог брата са навијачама постоје уназад дуже од двадесет година. Према ономе што је премијер причао, у прошлости се често налазио на трибинама као ватрени навијач Црвене звезде. Присећао се јавно и учешћа у тучама.

Прво Звезда, потом Влада

Вучићев брат, Андреј ушао је формално у Кошаркашки клуб Црвена Звезда уочи формирања прве владе, након пада Демократске странке са власти, у којој је Александар Вучић преузео функцију потпредседника владе и министра одбране.

Крајем јула месеца 2012. године, председник Црвене звезде Београд Небојша Човић рекао је да су нови чланови Председништва тог кошаркашког клуба постали Андреј Вучић – брат политичара Александра Вучића, и дипломирани економиста Горан Веселиновић, кога је председник црвено-белих представио као стручњака за маркетинг. Медији су тада објавили и да Александар Вучић, лидер Српске напредне странке и кандидат за потпредседника Владе Србије и министра одбране, иначе осведочени присталица црвено-белих, није преузео ниједну званичну функцију на Малом Калемегдану.

„Једино што могу да кажем је да лично пружам пуну подршку господину Небојши Човићу за ово што чини и бори се за повратак Црвене звезде на врх српске кошарке. Звезда никада не сме да се задовољава да буде друга. Ако будем у ситуацији да на било који начин помогнем господину Човићу, ја ћу то и учинити“, рекао је тада Александар Вучић.

Део јавности се тада питао какве везе има Андреј Вучић са кошарком, односно шта је разлог његовог именовања. Истовремено, Андреј Вучић неретко је био на удару критике тренера Партизана Душка Вујошевића, који га је оптуживао да је, користећи утицај свог брата, обезбеђивао новац за клуб од спонзора и приватних фирми.

„Андреј Вучић је звездаш и бивши кошаркаш. Играо је у разним клубовима код нас и у иностранству. Дошао је да помогне, с чистим намерама, а добија само да свако може да га провлачи кроз уста, да му се смеје“, овако је Небојша Човић одговорио на питање Вујошевића о присуству Андреја Вучића у Звезди, у емисији Утисак недеље, 6. априла 2014.

Две године касније, прецизније 27. јуна 2014. Андреј Вучић је поднео оставку на функцију у том клубу. „Он много воли Црвену звезду, борио се за њу на најчаснији могући начин и тако ће да је и напусти, јер је очигледно да не сме да буде нигде, јер је мој брат“, изјавио је Вучић тада за Ало.

Лист Политика објавила је текст новинара Александра Апостоловског, 14. октобра 2014. године, у рубрици Портрет без рама – Андреј Вучић неколико дана након што су припадници Жандармерије претукли брата премијера, током Параде поноса. Апостоловски у том тексту открива детаље о личном односу два брата, који описује као нераздвојни.

„Аца је две године старији од Андреја, што значи да су расли не раздвајајући се, у истој екипи блоковских клинаца, калећи се на баскеташким теренима где се кошарка игра као у црначким гетима. Као наредна фаза одрастања, уследио је одлазак на Маракану. Андреј је играо боље баскет од брата, док се Аца више истицао на трибинама, што навијањем, што „дружењем“ с противничким навијачким групама“.

После Звезде, чиста политика

Те 2014. године, медији почињу да пишу о политичком ангажману Андреја Вучића, уочи локалних избора. Не узимајући у обзир писање опскурних сајтова о томе да Андреј Вучић кадрира насиљем и батинама по Србији, медији су учестало почели да извештавају о активном учешћу брата премијера у предизборној кампањи те године. Блиц је 8. децембра 2014. објавио сазнања да је Андреј Вучић посетио локалне одборе напредњака у Мионици и Лучанима како би се упознао са ситуацијом и новим члановима странке.

Двадесетак дана касније, након окончања избора, тадашњи кандидат ДС за председника општине Мионица Милан Гавриловић оптужио је за инциденте током локалних избора брата премијера Александра Вучића, Андреја. Гавриловић, који је тада физички нападнут, казао је медијима да су притисци на чланове и активисте ДС трајали цео изборни дан, практично до завршетка бројања гласова на локалним изборима, где је убедљиво победила СНС. Локални функционер ДС је истакао да је Андреја Вучића у Мионици видео у дану избора ујутро, и нагласио да су га тукли људи који нису из тог места, а да полиција није адекватно реаговала током инцидената.

Председник чајетинске општине против кога је Министарство грађевинарства поднело кривичну пријаву у новембру 2015. године тврдио је да је реч о освети званичника СНС. Милан Стаматовић је тада изјавио да су део те освете и актуелне смене директора јавних предузећа и републичких институција у Чајетини, обављене по налогу Андреја Вучића, који, како је рекао, „кадрује и наређује ко ће бити смењен у Србији“.

На питање како је могуће да премијеров брат смени наведене директоре, јер нема таква овлашћења, Стаматовић је узвратио да „Андреј Вучић обавља најутицајнију функцију тренутно у Србији, а то је функција премијеровог брата“, и да „утицајима са те позиције кадрује по целој Србији“.

У августу, 2015. године, ДС је издала саопштење у којем је тврдила да је СНС у Новом Саду формирала је свој изборни штаб за покрајинске и локалне изборе, као и мини штабове за сваки део града, истичући да изборни штаб за покрајнске изборе „води лично Андреј Вучић, брат председника Владе Србије, који је, према информацијама добијеним из локалног СНС, за себе и своје људе обезбедио радни и животни простор у Новом Саду“.

У исто време, напредњаци су преко медија позивали Андреја да се активно укључи у политику и помогне странци. Тако је Игор Мировић, актуелни премијер Војводине у изјави за Данас, у марту 2015. године, рекао: „Позивам Андреја Вучића да се на активнији и формалнији начин укључи у рад странке, с обзиром на његове компетенције.

Андреј Вучић је завршио Економски факултет и могао би пуно да допринесе, и зато га позивам да се активније укључи. Он већ учествује у страначком животу тако што веома ретко у поједине општинске одборе дође у смислу госта као члана странке. То ради на један крајње примерен начин, без страначке функције. Његову улогу надувавају“.

Осим ДС, још једна опозициона струја оптуживала је Андреја Вучића за нелегитимну политичку борбу. Реч је о Саши Радуловићу, који је у марту ове године, за Радио слободна Европа, рекао да Вучићев брат купује гласове.

„Брат премијера Андреј Вучић, када улази, рецимо, у село Кљајићево код Сомбора, иде акција поделе пакета, не би ли добили гласове на изборима. То је видела наша локална екипа, која је такође учествовала на тим изборима у Кљајићеву. То знају сви из тог села, само полиције ни за лека…“, тврдио је Радуловић.

О томе каква је политичка идеологија Андреја Вучића, јавност је известио већ поменути Александар Апостоловски у тексту о лику и делу брата премијера. „Постоји фама у београдској чаршији о Андрејевој великој моћи, али чак ни Вучићеви непријатељи не могу да се сете где је то и како млађи брат испољава…“, пише Апостоловски, карактеришући Андреја Вучића као русофила.

„Жандарми (који су тукли брата премијера на Паради поноса) тада никако нису могли да знају још нешто – да је испод дуксерице Андреј носио мајицу с великим натписом ‘Русија’“, завршава текст овај новинар Политике.

Александар, Андреј, Асомакум

Вероватно први пут да је у јавном простору споменут Андреј Вучић, додуше не именом и презименом, догодио се 2008. године, непосредно пошто је Томислав Николић напустио Српску радикалну и основао Српску напредну странку. То је учинио управо Александар Вучић, одговарајући на питања новинара.

„Од чега ћу сада живети? Ја имам своју професију, али можда ћу се бавити неким пословима попут берзанских или ћу помагати брату у вођењу фирме. Углавом, не брините за моју егзистенцију“, рекао је Вучић 2008. године.

На коју фирму је тада мислио, остало је непознато, пошто је према подацима Агенције за привредне регистре Андреј Вучић, или неко са личном картом Андреја Вучића, тек 2010. године основао злогласну фирму Асомацум.

Фалсификована лична карта

Име овог предузећа се у медијима појавило крајем јуна 2011. године када је Виша пореска инспекторка Пореске управе С. Ј. ухапшена због сумње да је у договору са неколико „фантомских“ предузећа оштетила буџет за око 30 милиона динара.

Ипак прича није доспела на насловне стране до 2014. године када је председник Нове странке Зоран Живковић јавно рекао да иза једне од „фантомских фирми за прање новца“, Асомацум стоји премијеров брат, Андреј Вучић. Он је тврдио да је та фирма у блокади због 22 милиона дуга и да је то омогућила ухапшена инспекторка Пореске управе.

Александар Вучић тада је јавно понудио оставку уколико се Живковићеве тврдње покажу као тачне, затраживши, у случају обрнутог исхода, исто то од њега. Заплет у овој причи уследио је након што је тадашњи заменик директора Пореске управе изјавио да је премијеров брат жртва преваре и да је фирма Асомацум основана његовом фалсификованом личном картом.

У јеку афере, Андреј Вучић је поднео тужбу Привредном суду у Београду захтевајући да се прогласи ништавом одлука о оснивању фирма Асомацум. Тужба у којој се тврди да је фирма основана фалсификатом личне карте упућена је четири године након њеног оснивања.

Суђење је почело 2. марта 2015. године. Недељу дана касније министар полиције сазива ванредну конференцију за медије на којој саопштава да је ухапшено 16 лица која се сумњиче да су крађом идентитета основали седам предузећа, између осталих и Асомацум. Пет месеци од првог рочишта, Андреј Вучић је поднео захтев за изузећем судије Мирјане Јовановић тврдећи да својим поступцима одуговлачи поступак и да није пристрасна.

Председник Привредног суда по хитном поступку уважава његов захтев и то на начин који је привукао пажњу Савета за борбу против корупције. Наиме, Савет је у свом извештају о стању у правосуђу нашао да је промена судије извршења на незаконит начин пошто Закон о парничном поступку не допушта изузеће судије због одуговлачења поступка.

Иако је суђење, због промене судије кренуло испочетка, новом судији Драгану Драговићу је било потребно свега једно рочиште да га приведе крају. Привредни суд је усвојио тужбу Андреја Вучића, а та одлука је почетком ове године постала правоснажна. Случај Асомацум се тренутно налази пред Уставним судом Србије.

Поново лична карта

Док се трудио да докаже да је фирма основана фалсификованом личном картом, Андреј Вучић се нашао у центру још једне афере у којој је улогу имала иста та лична карта. Наиме, током Параде поноса 2014. године док је Београд био испрекидан бројним полицијским кордонима, Андреј Вучић и Предраг Мали, његов школски друг и брат градоначелника Београда Синише Малог, су покушали да пробију кордон полиције у центру града.

Са њима су била и два припадника Војне полиције. Оно што је неспорно је да је између те групе и чланова нишког одреда Жандармерије дошло до физичког сукоба у којем су премијеров и градоначелников брат, заједно са војним полицајцима, извукли дебљи крај. Све остало је предмет судског спора који се против осам припадника Жандармерије води пред Вишим судом у Београду.

Вучић и Мали тврде да су их полицајци физички напали иако су се они повиновали свим њиховим инструкцијама. Жандарми су, износећи одбрану пред судом, тврдили да је група људи одбила да се легитимише и да је насилним путем покушала да пробију кордон.

(Не)званична биографија

Према подацима до којих су дошли новинари истраживачке мреже КРИК, Андреј Вучић запослен је у Народној банци Србије. Међутим, подаци о његовим примањима остали су непознати, пошто је ова институција одбила да достави те податке.

Како су додали из Народне банке, Андреј Вучић код њих ради последњих осамнаест година, а сматрали су да је битно да нагласе да је он завршио Економски факултет у Београду. На званичном сајту Удружења осигуравача Србије Андреј Вучић је именован као члан Надзорног одбора ове институције.

У већ споменутом тексту КРИК-а стоји да је Андреј Вучић власник четворособног стана од 108 метара квадратних. Стан се налази на Новом Београду и према тржишној цени вреди око 191.000 евра.

Изузев ових проверених података, у јавности циркулише и читав низ спекулација и гласина о пословним подухватима брата Александра Вучића.

Ове тезе углавном пласирају опскурни медији чије је писање у више наврата демантовао премијер Вучић. Гласније од осталих, могле су да се чују и прочитају гласине да је Андреј Вучић власник фирме за дистрибуцију електронске опреме Wин Wин и познатог београдског ресторана Франш. На више конференција за штампу премијер је демантовао те „чаршијске приче“ о Франшу.

Снежана Чонградин – Вук Јеремић / Данас