Хелм

Ципрас поништио шест година штедње и довео Грчку и Грке у безизлазну сутиацију

Ципрасова политика и владавина Сиризе нису успеле да убеде кредиторе у своје ставове, већ су довеле Грчку у стање најтеже унутрашње кризе и најнижег међународног поверења у последњих 40 година. Грчка је са Сиризом потопила својих тешких шест година штедње и реформи, а да није добила ниучему повољнији статус код кредитора и у еврозони.

Корак напред – два корака назад

Грчка је само на тренутак уздрмала еврозону али је зато добила знатно тежи удар са много тежим и дужим последицама. Грчка  влада изгубила је поверење кредитора а то је најава да Ципрасова влада неће моћи да издржи без избора који ће додатно унети нестабилност и пад стандарда у Грчкој.

Економски аналитичари напомињу како је страховити пад вредности акција на Атинској берзи био очекиван. Грчка привреда је после доласка на власт у јануару коалиције Сириза, премијера Алексиса Ципраса, изгубила добитке од прошле године када је остварен први раст после шестогодишње рецесије. Европска комисија очекује да ће грчка привреда ове године имати пад између два и четири одсто. Ове прогнозе се пореде са давном  1987, када је индекс пао 15,03 процента.

“Пад Атинске берзе није никога изненадио с обзиром на дешавања у Грчкој у протеклих пет недеља откако је берза затворена. Тешко је прогнозирати било какав значајнији опоравак у предстојећим месецима“, сматра Дејвид Рис, аналитичар фирме Капитал економикс. Четири највеће грчке банке Пиреус банка, Национална банка, Алфабанка и Еуробанка су у паду од 30 одсто, а чине око петину главног берзанског индекса у Атини.

Ципрасова стратегија “хало ефекта”

Ципрас је погрешно играо и имао је нералан план, без савезника у ЕУ и еврозони и у региону. Није стигла подршка од задужених држава попут Шпаније, Италије, Француске или других.

Ципрасова политика је била покушај да изазове “домино ефекат” у Европи али остварен је само “хало ефекат” у Грчкој. Психологија „хало ефекат” тумачи као ефекат првог утиска, појаву да људи често доносе суд о нечијем карактеру на основу свеопштег (првог) утиска. Зато често сматрамо да особе које пријатно изгледају или су лепо обучене – имају добар карактер, иако ове две ствари реално немају везе.

Вероватно је најпознатија пристрасност у опажању других особа, што је „хало ефекат“ одавно познат и кроз народне изреке као што је ,,Први утисак је најважнији“. Ципрас и Сириза су дошли на власт камапањом “хало ефекта”.

Ципрасова кампања “хало ефекта” донела је велику еуфорију а касније унутрашњи, морални и економски пад у грчком друштву и неповерење у ЕУ. У политичком маркетингу, при избору кандидата у политичком свету, „хало ефекат“ изазива веровање да су “бољи говорници углавном и бољи у руковођењу, организацији, преговарању, све у свему процењују се као способни, пријатни, честити и одлучни људи, а идући том логиком закључивања – мора да су добре и политике за које се овакви људи залажу“.

Никос Арванитес, Атина

Балкан магазин

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!