Задњих недеља изложени смо страховитој пропаганди западних медија који сви у глас пропагирају некакав војни напад Русије на Украјину. Није баш најјасније зашто и због чега би тај напад уследио јер Украјина данас и да хоће не може било војно било политички да угрози Русију. Једино што данашњи марионетски режим у Кијеву може да уради је да нападне цивилно становништво у региону Донбаса над којим се већ ионако војно иживљава годинама.
Одговорност за евентуалну акцију руске армије у Украјини лежи искључиво на марионетском режиму у Кијеву и одлуци да поново нападну Донбас. Руси и то са њиховог највишег државног врха отворено су рекли да ће у том случају војно интервенисати и спречити напад на њихове држављане којих је у Донбасу преко милион душа.
Истина је да Русија у близину границе са Украјином довукла војне ефективе чија би употреба сасвим сигурно значила крај украјинске државе коју су својевремено формирали бољшевици. И употреба тих војних ефектива Русије не би само значила крај бољшевичке украјинске државе већ и крај НАТО пакта а врло вероватно и крај ЕУ. А ево и зашто.
Читаву ову ујдурму око Украјине која траје већ годинама треба посматрати у мало ширем контексту. Та ујдурма је почела са ватром снајпериста по демонстрантима у центру Кијева, па је ишла преко крематоријума у Одеси у згради синдиката у коме је живо запаљено преко 100 људи углавном жена и деце. Углавном Руса. Данас Русија на граници са Украјином има преко двадесет комплетних бригада и то ударних бригада руске армије које су обучене за ломљење кичме непријатељу.
Оно што је готово неприметно прошло у медијима је повећавање броја и снаге руске армије која је стационирана у Белорусији. Јужна граница Белорусије је на једно два сата од главног града Украјине Кијева а према сведочанствима која стижу из тих крајева у протеклих две недеље из Русије у Украјину пребачено је преко 200 возних композиција наоружања и војне опреме. Није ни мало за потцењивање ни снага белоруске армије.
Али оно што је најзанимљивије у вези Белорусије је нешто што се зове “Сувалски коридор” а то је појас земље измеђи Каљинграда и Белорусије ширине од око стотинак километара који представља једину копнену вези Естоније, Литваније, и Латвије са Пољском и остатком Европе. Пресецањем тог коридора балтичке земље биле би одсечене од копнене везе са остаком НАТО и ЕУ и биле би препуштене на милост и немилост руске армије. И док су тако сви крештали о Украјини Путин је једним потезом довео Кијев у милост и немилост руске оружане силе а од ЕУ и НАТО одсекао балтичке земље а да није испалио нити један једини метак.
Поред балтичких земаља и Варшава се одједанпут нашла у веома независној ситуацији јер је и главни град Пољске на једно пар стотина километара од белоруске границе у домету руских Искандер-М система. У случају било каквог евентуалног мешања НАТО пакта у руске војне активности у Украјини НАТО пакт би нестао у року од пар недеља у обиму у каквом он данас постоји. Балтичке земље немају могућност било какве одбране од руске војне силе и врло је вероватно да би веома брзо потписале предају јер би се у супротном суочиле са потпуним уништењем.
Пољска не може да организује било какву сувуслу одбрану на правцима север и северо-исток и била би присиљена на повлачење у дубину своје територије ка западу чиме би ефективно била избачена из било каквих ширих НАТО војних операција јер би морала да се бори за опстанак. Оно шти су војни стратези НАТО пакта сметнули са ума је и чињеница да огроман број становништва које живи у Украјини говори и пише руски. То је тако јер су они Руси. Они можда јесу држављани Украјине алу су прво и превасходно Руси. Руса једино нема у западном делу Украјине који је познат по колаборацији са нацистима. Прелазак првог тенка руске армије на територију онога што је данас познато као Украјина означио би аутоматски и општи устанак руског живља широм Украјине. НАТО и да хоће не може да ратује на територији где нема подршку локалног становништва. А о способности НАТО пакта да води било какве војне операције ширих размера не треба губити време. Они то једноставно више нису у стању. Нити за то имају било војних, било кадровских било материјалних могућности.
Долазак руских тенкова у некадашњу Бесарабију и њихов излазак на западне границе Украјине означио би крај НАТО пакта и ЕУ. Који руску војну силу не могу зауставити ни уз употребу тактичких нуклеарних бомби које су распоређене у западној Европи.
Ова драма око припрема некаквог руског напада на Украјину у који не верује ни председник Украјине Зеленски одговара само оним западним земљама и њиховим елитама које имају страховитих интерних политичких и економских проблема па повиком на руског вука једноставно скрећу пажњу њихове јавности са проблема које ни не покушавају да решавају у њиховој сопственој кући. Игранка која се већ дуже времена игра у Украјини, однедавно у Белорусији а од пре коју недељу и у Казахстану где је покушан државни удар биће настављена. Постоји реална опасност да се играчи залете мало више кад почну да верују у сопствену црну пропаганду па пређу једну од оних црвених линија које су сасвим јасно и гласно постављене.
У том и таквом случају би требало да знају да је у руској морнарици однедавно на борбеном дежурству “Кнез Олег”. Нека се потруде да сазнају ко је, одакле је и шта био “Кнез Олег”. Овај модерни “Кнез Олег” са једним плотуном може да уништи читав континент. Паметном би то требало да буде доста. Мада ће то веома бити јасно и најобичнијој дворској луди.
Милинко Милинчић
