Економија

Да ли ће зазвонити звона за „Фијатом”

Крагујевац – Речи Серђа Маркионеа, првог човека групације „Фијат-Крајслер”, да „’Фијат’ више никада неће бити конкурентан на масовном тржишту Европе као што је некада био”, ми као да нисмо добро чули. Па још: „’Фијат’ ће изгубити своју позицију као генерални бренд, али ће се фокусирати на оно што најбоље ради”. Можда ни то упозорење нисмо правилно схватили.

Зашто су нама битне ове поруке изречене на женевском сајму аутомобила из уста једног од највећих менаџера у историји аутоиндустрије, човека који је препородио „Фијат” и наложио да се купи већински пакет акција америчког „Крајслера”. Из простог разлога: у Србији послује једна од „Маркионеових фабрика”, која запошљава безмало 3.000 радника и прави извоз од готово милијарду и по евра годишње.

„Фијат аутомобили Србија” (ФАС) наш је убедљиво највећи извозник од почетка серијске производње „500-Л” у Крагујевцу – 2012. године. У погоне и опрему ФАС је уложио 1,3 милијарде евра и појединачно је највећи инвеститор у Србији, рачунајући читав транзициони период.

На шта би личила наша привреда без ФАС-а и шта би се десило са нашим спољнотрговинским билансима, ако би ова компанија „дигла сидро” и отишла у неке далеке крајеве?

Иако је ФАС наш највећи извозник, производња у овој компанији се смањује: 2013. у Крагујевцу је направљено 117.000 „великих фића”, прошле године – 100.000. За последње две године опао је и извоз: са 1,53 милијарде евра у 2013, на 1,36 милијарди у 2014. Махом захваљујући ФАС-у, наш спољнотрговински суфицит са САД 2013. био је 199,5, прошле године једва 15 милиона долара. Можда овај податак најречитије говори о проблемима које ФАС-а има са пласманом својих возила и то не само на тржишту САД.

„Све немачке компаније – ‘Ауди’, БМВ, ‘Мерцедес’ – прошле године су произвеле више аутомобила од ‘Фијата’, а ‘Шкода’ једнак број” – изјавио је Маркионе на Сајму у Женеви.

„Фијату” не иде ни у Европи, где ФАС пласира 80 одсто својих аутомобила (у САД иде петина). Отуд и Маркионеова констатација да „Фијат” у Европи „више никада неће бити” оно што је био, али и наговештај другачије пословно-производне политике. Уз окретање ка северноамеричком и азијском тржишту, групација „Фијат-Крајслер” у наредних пет до десет година радиће на глобализацији марке „џип” и спортских аутомобила из погона чувене „Алфа ромео”, објаснио је Маркионе.

Наш проблем је што ова „тржишна реконфигурација” подразумева и смањење палете аутомобила које групација „Фијат-Крајслер” прави у Европи. На тржишту ће сасвим сигурно остати „панда”и модели из гаме „500”, али је питање ко ће их и где производити.

Са монтажних трака у Крагујевцу излази све мање аутомобила (Фото ФАС)

„Фијатова” фабрика у Тихију крај Кракова (Пољска) дупло је већа од крагујевачке. Тамо годишње може да се направи између 500.000 и 600.000 аутомобила. У Крагујевцу – између 250.000 и 300.000. У„Фијатовим” погонима у Турској могла би да се нађе замена за модел „браво”, али је очито да ће се, с новом политиком, у Европи појавити вишак „пословног простора”. Тим пре што ни италијанска влада, ни тамошњи радници неће тако лако пристати на нова затварања „Фијатових” погона у тој земљи.

Проблем с вишком производних капацитета у Европи није од јуче. Интересантно је, на пример, било видети групу од педесетак радника Пољака који су се тискали испод трема за пушаче, пре три године, приликом отварања ФАС-ове радничке мензе. На наше питање откуд у Крагујевцу, одговорили су: „Нема посла у нашој фабрици, морали смо да дођемо овде”.

Ове речи данас још јаче одзвањају, јер ФАС никако да покрене дуго најављивану производњу другог модела аутомобила. Али чак и да одбацимо све спекулације и „празне приче” о селидба компаније из Крагујевца, у обзир свакако морамо узети Маркионеове речи о „фокусирању на профит” и на „оно што најбоље радимо”. Прича о глобализацији производних марки подразумева и глобализовано тржиште рада, а у таквој поставци ствари, ни Бразил није далеко

——————————————————-

Уговор до 31. 12. 2018.

Када смо пре извесног времена написали да „Фијат” у Србији остаје још четири године, поједини су нам замерили што смо останак великог инвеститора – „орочили”. Није то, међутим, урадила „Политика”, тако стоји у уговору наше државе и „Фијата” (Динкић-Маркионе). Уговор о формирању заједничког привредног друштва ФАС, са уделом „Фијата” од 67и Владе Србије са 33 одсто, истиче 31. децембра 2018. Баш тако је написано. После тог рока свако може да прода свој део, с тим да уговарачи имају право прече куповине. Тешко је, међутим, поверовати да би наша држава могла издвојити новац за куповину „Фијатовог” дела, а још теже да би групација „Фијат-Крајслер”, после Маркионеових констатација и најава, могла да донесе одлуку о куповини државног дела у ФАС-у.

Бране Карталовић, Политика

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Покажи више

оментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!