Дан пробоја јасеновачких логораша

0
(0)

Његова светост патријарх српски Иринеј, митрополит црногорско-приморски Амфилохије и владика липљански Јован служили су Свету архијерејску литургију у обновљеном храму Светог Илије у селу Млака код Јасеновца поводом обележавања Дана пробоја јасеновачких логораша – 22. априла.

У обраћању, српски патријарх Иринеј је рекао да храм Светог Илије у Млаки лежи на мученичкој земљи на којој је страдало стотине хиљада мученика само зато што су били Срби и православци.

„Порука је овоме народу који је много пострадао, на жалост, од руку хришћанских, да се врате и обнове живот, и да има ко да се сећа оних који су овде пострадали. То је била њихова једина кривица, а зликовци су мислили да збришу с лица ове земље сав српски род и православни народ“, рекао је патријарх Иринеј.

Он је додао да је тешко објаснити шта је те људе мотивисало на такав злочин. Према његовим речима, то је злочин већи од животињског и злочин који ни ђаво није чинио.

„Страдали су људи, жене и народ, а најтрагичиније је што су страдала невина деца. Племенита Дијана Будисављевић спасила је више од 12.000 деце, а колико је тек деце страдало то ће за народ и историју остати вечно тајна коју ће многи желети да ублаже“, рекао је патријарх српски.

Село Млака било је у Другом светском рату сабирни центар логора Јасеновац за жене и децу са Козаре. Дневно је од глади, врућине и заразних болести умирало више десетина деце.

У Млаки, која је удаљена 12 километара од Јасеновца, пре Другог светског рата живело је око 1.500 становника. Сво становништво, међу којима и 250 деце, у пролеће 1942. године одведено је у логоре. Данас у разрушеном селу живи свега око 40 српских повратника.

Обнову цркве Светог Илије иницирао је Секретаријат Владе Републике Српске за вере, а у плану је да храм у потпуности буде обновљен током наредне године.

“Цели месец април је у знаку обележавања сећања на жртве усташког злочина и геноцида. Тако да је пуштено у рад и осветлење „тополе ужаса“. Централна манифестација биће у недељу 27. априла када ће бити одржан парастос за жртве злочина,” каже Милорад Буква, директор Спомен подручја Доња Градина.

Ретки међу лчогорашима су имали срећу да преживе јасеновачку голготу. Међу њима је и Бошко Марјановић који је као 12-огодишњи дечак доведен са породицом.

Најстрашнији нам је био припремни логор, пре Јасеновца. Није било довољно места да нас приме. На крају је испало да су нас могли примити, али нису нас могли поубијати толике.

На дан пробоја 22. априла 1945. године у логору Јасеновац била су затворена 1.073 логораша. У пробој је кренуло њих 600, а преживео је 91 логораш. Међу њима највише их је било са подручја Градишке, али и суседних општина. Преживели логораши и данас се јасно сећању мучења која су доживели у Јасеновачком логору.

Јасеновац је био највећи логор смрти у фашистичкој творевини Независној Држави Хрватској и читавој окупираној Југославији за време Другог светског рата. Оно што логор Јасеновац чини симболом страдања је неописиво суров начин на који су логораши уништавани. Број жртава никад није тачно утврђен.

Вања Савићевић

Глас Русије

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Апел СПЦ за одбрану Светих Српских Новомученика Јасеновачких

5 (6) Драматично смањивање броја Јасеновачких новомученика, дакле званично канонизованих од стране наше свете Цркве, …

Гидеон Грајф: Бојим се да бројка од 700.000 жртава у Јасеновцу може бити само већа

4.3 (6) Дугујемо културу сећања пре свега јасеновачким великомученицима и свим брутално и мучки убијеним …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend