fbpx

Данас је Ђурђевдан

0
(0)

Српска православна црква и њени верници 6. маја славе дан Светог великомученика и победоносца Георгија – празник познат у народу као Ђурђевдан.

Овај светитељ родио се у богаташкој кући у Кападокији. Кад му је отац пострадао као хришћанин, мајка се преселила у Палестину, где је дечак одрастао.

Већ у двадесетој години доспео је до чина трибуна у служби цара Диоклецијана. У то време цар је започео велики прогон хришћана, а млади Ђорђе је ступио пред цара и одважно рекао да је и он хришћанин. Тиме је започело његово страдање за веру.

Тамница, окови и страшна мучења нису га поколебали. Непрестано се, према предању, молио Богу и Бог га је исцељивао. Када је Ђорђе молитвом васкрсао чак и једног умрлог, многи су примили хришћанство, па и царева жена Александра. И цар је своју жену заједно са Ђорђем осудио на смрт. Царица је издахнула пре погубљења, а свети Ђорђе је посечен 303. године.

Многа чуда дешавала су се од тада на његовом гробу, верује се да помаже свима који су у невољи.

Код српског народа празник је од давнина задржао и особине из предхришћанских култова. Ђурђевдан је по броју славара у Срба на четвртом месту, док је пренос моштију Светог Ђурђа, Ђурђиц ( 16. новембра) на осмом месту по броју свечара.

Према народном, обичајном рачунању времена, Ђурђевдан је полутар године: време се рачунало од и до Ђурђевдана. На овај дан куће се ките венцима од биља и лесковог прућа, организују се Ђурђевдански уранци, а у источној Србији и обредна манифестација „Молтва под Миџором“.

 

Р. Л. – Вести

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Срби данас славе Ђурђиц

0 (0) Православни верници данас обележавају празник преноса моштију Светог Ђорђа, у народу дан познат …

Лајковац: Чешка поклонила звоно манастиру Свети Ђорђе

0 (0) У ПРЕДВЕЧЕРЈЕ Видовдана, у порти Манастира Светог Ђорђа, у Ћелијама код Лајковца, одјекнуће …

Један коментар

  1. beograđanin na vodi

    SREĆNA SLAVA SVIMA KOJI SLAVE SVETOG VELIKOMUČENIKA I POBEDONOSCA GEORGIJA!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *