fbpx
Насловна / Православље / Данас је Ђурђевдан

Данас је Ђурђевдан

Празник светог Ђорђа, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру, обележава се у свим храмовима Српске православне цркве и као један од најчешћих слава православних Срба. Црква на овај дан обележава погубљење светог Ђорђа, које се десило 23. априла 303. године. После Светог Николе и Светог Јована, Ђурђевдан је трећа најчешћа слава у Срба.

За Светог Ђорђа везана су многа народна веровања и обичаји

Свети Георгије, Ђурђе или Ђорђе, како га Срби зову, на иконама се приказује у ратничкој опреми на коњу, како дугим копљем пробада аждају која симболизује многобожачку силу, чији су владари прогонили хришћане. Свети Георгије је тој аждаји задао одлучујући ударач јер је убрзо цар Константин учинио крај прогонима и Миланским едиктом 313. године хришћанство прогласио за званичну цркву у Римском царству. Због победе над многобоштвом светог Ђурђа зову Победоносац.

Ђурђевдан је празник везан за највећи број обичаја који постоје у народном веровању. Овај светац се сматра границом између зиме и лета, празник везан за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усеве.

Роми славе свој највећи празник

Роми у Србији данас прослављају Ђурђевдан, свој највећи празник, којим се слави долазак пролећа.

Према традицији, Роми своје домове украшавају цвећем и зеленим гранчицама и дочекују пролеће уз музику и весеље.

ОБИЧАЈИ

Главни обичаји су плетење и венаца од биља, умивање са биљем, купање на реци.

Ђурђевданско цвеће су ђурђевак, млечика, маслачак и од њих треба исплести венчиће којима се ките улазна врата на дворишту и кући. Ово се чини да би година и дом били богати: Да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору.

Ови венчићи држе се окачени на вратима преко целе године, све до следећег Ђурђевдана.

Ујутру се биљем и цвећем, које је домаћица претходно вече потопила у воду, прво умивају деца како би била здрава као дрен преко целе године, девојке да се момци грабе око њих, старији да буду витални,а домаћини да им кућа буде чувана.

У неким крајевима, док су плеле венце, девојке су бирале и траву златноглав не би ли се допале младићима, а младе жене још више умилиле мужевима.

Обичај је био и да народ на Ђурђеведан, рано пре зоре, одлази у природу заједнички на “ђурђевдански уранак”, на неко згодно место у шуми, на пропланку или поред реке. На уранак се носи и храна и пиће. Обавезно се пече јагње на ражњу, а они који су поранили чекају остале да почне славље.

Део обичаја везна је и за реку. Понекад се у реку бацају венци од разног цвећа, а људи купају рано ујутру. Да би били здрави и јаки, људи би се опасали врбовим и дреновим прућем.

ВЕРОВАЊА

Разна веовања везују се за овај светац, а међу њима се издвајају ова:

– на Ђурђевдан не ваља спавати, већ уранити јер спавалице може да боли глава преко целе године. Ако заспете, онда треба да спавате и на Марков дан и то на „истом месту“.

– на ова дан делују вештице и друге зле силе, због чега су сељаци палили велике ватре “да би заштитили себе и село”.

– ако је на Ђурђевдан ведро – биће плодна година, а ако на овај празник и сутрадан буде падала киша – лето ће бити сушно.

У Србији се каже да колико недеља пре Ђурђевдана загрми, толико ће бити товара жита те године.

У данашње време, посебно у градовима, није се задржало много од ових обичаја. Али зато домаћице спремају богате трпезе. Свима који славе данас, желимо срећну славу!

Блиц Жена, Вестионлине

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *