Српска православна црква и цркве које се придржавају Јулијанског календара обележавају Дан Светог Симеона Мироточивог, односно Стефана Немање, оснивача српске династије Немањића, који је умро на данашњи дан 1200. године.
Православне цркве које се придржавају старог, Јулијанског календара обележавају Дан Светог Симеона Mироточивог, односно Стефана Немање, оснивача српске владарске лозе Немањића који је умро на данашњи дан 1200. године.
Стефан Немања рођен је у околини данашње Подгорице 1114. године, а владао је источним српским земљама.
Тадашњу српску државу успео је да прошири, активно се борио против богумила и сматра се једним од родоначелника српске православне цркве јер је православље, по византијском моделу, успоставио као државну религију.
“Он је био један од најзначајнијих личности свога доба у овом региону. Доба које је иначе обележило ривалство Византијског цара са једне стране и Немачког цара са друге стране”, каже Срђан Пириватрић из Византолошког институтa САНУ у Београду.
Четири године пре смрти – 1196. године, одрекао се престола у корист свог сина Стефана и већ сутрадан се замонашио. Као монах прво је отишао у манастир Ватопед на Светој гори.
“Он је корен српског народа и физички и духовни. Он је показао да се може успети у тешким временима и дао је пример како се то чини. Успео је тако што је себе потпуно дао српском народу”, истиче Атанасије Ракита, eпископ хвостански.
Стефан Немања умро је у српском манастиру Хиландар, који је основао заједно са својим сином Растком – монахом Савом.
Сава је пренео његове посмртне остатке 1208. године у Рашку, да би над њима измирио своју старију браћу Стефана и Вукана који су се борили за власт.
“Када говоримо о Стефану Немањи мислимо на бого надахнутог владара, на државника, ратника, на ктитора, међутим, треба се сетити њега и његове браће као људи од културе, као чувара језика. Немањин брат Мирослав дао је да се напише наш најстарији и највреднији споменик језички и писани Мирослављево јеванђеље. Немања је такође великупажњу поклањао чувању језика”, каже Срђан Пириватрић.
Његове мошти су тада положене у његову задужбину Студеницу, у којој се и данас налазе.
Претпоставља се да нема српске цркве у којој није приказан његов лик а посвећена му је и капела у резиденцији српског патријарха у Београду.
РТС
