Српска православна црква прославља данас Светог Василија Острошког, чије се мошти као велика светиња чувају у манастиру Острог, у Црној Гори, и место су ходочашћа за вернике свих религија.
Свети Василије Острошки (Јовановић) рођен је у селу Мркоњићи, Попово Поље у Херцеговини, у Републици Српској. Родио се 28. децембра 1610. године, од побожних и благочестивих православних родитеља Петра и Анастасије Јовановић. На крштењу су му родитељи дали име Стојан.
Замонашио се у требињском манастиру Успенија Пресвете Богородице и као монах убрзо се прочуо због свог подвижничког живота, а касније је изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског.
Храмови
Поштовање нашег народа према овом Божјем угоднику огледа се и у подизању у његову част многобројних храмова. Посебно је леп храм подигнут светитељу у његовом граду Оногошту – Никшићу. Године 1935. отворена је у Београду болница названа по Светом Василију Острошком, а у Цркви Светог цара Константина и Јелене на Вождовцу чува се и данас његов свети омофор.
Као архијереј живео је у манастиру Тврдош одакле је утврђивао у православљу вернике. Када су Турци разорили Тврдош, светитељ се преселио у манастир Острог, где је наставио свој опасни подвижнички живот.
Упокојио се у Господу 1671. године, а његове чудотворне мошти и његов гроб чувају се до данашњег дана. Православни верници овог светитеља поштују и светкују у свим српским земљама.
У народу је Свети Василије познат по свом подвижништву и многобројим чудотворним исцељењима. Поклоничка путовања народна у Острог почела су још за земаљског живота Светог Василија, настављена су по прослављењу његових светих моштију и трају и данас.
Осим празника Светог Василија, дани сабора у Острогу су Тројичиндан, Петровдан, Илиндан и дан Успења Пресвете Богародице. У те дане у Острог се окупља и по десет и двадесет хиљада побожних поклоника.
И данас је острошка испосница, у којој се подвизавао Свети Василије и где почивају његове свете мошти, место исцељења на којем многи налазе милост Божију и одакле својим домовима одлазе здрави и душом и телом.
Не могу се избројати разна чудеса, која је Господ преко Светог Василија учинио и које сваким даном чини и показује над сваким оним који долази и тражи помоћ од Господа посредством овог великог светитеља.
Чуда Светог Василија Острошког
У фебруару 1942. године, за време бомбардовања манастира Острог, једна граната из брдског топа немачког ударила је у камени зид изнад Горњег манастира, разбила врата на црквици Часног Крста, али није експлодирала. Граната се од пада разбила на двоје. Стручним испитивањем касније је утврђено да је граната била сасвим исправна. Очигледно је да Светитељ то није допустио. Ова граната се и данас чува у Горњем манастиру.
Једна од многобројних старих легенди које сведоче о милости, доброти и моћи Светог Василија између осталог јесте и прича да је са врха Горњег манастира једном давно испала беба из колевке. Будући да је се Горњи манастир налази у стенама планине Острошка греда, малтене уз саму литицу, на чак 900 метара надморске висине, мајка се престрашила и веровала да је изгубила дете. Међутим, беба је пронађена жива и здрава на земљи у подножју планине, весело се смешкајући.
Обичаји и веровања
За Василија чудотворца везују се и народна веровања. Једно од најзаступљенијих је да Свети Василије ноћу устаје из ковчега, шета по стенама и тако помаже верницима који су од њега дошли да затраже помоћ. Наводно су то потврдили монаси и друга свештена лица – вунене чарапе на ногама светитеља буду поцепане, иако су увече обучене целе. Због тога поједини верници у Острог носе и пар вунених чарапа. На данашњи дан, према веровању, не би требало радити тешко физичке послове, али ваља очистити кућу да би у дому владали мир и хармонија током читаве године. Многи верују да ако се заветују да ће на Духове отићи у Острог њихова болест или болест неког њима блиског нестати.
Вестионлине
