Православље

Данас славимо Велику Госпојину: Жене и мајке, ово је ваш празник

Након Христове смрти, Пресвета Богородица остатак живота провела је у дому апостола светог Јована.

Српска православна црква и верници данас славе Успеније Пресвете Богородице, празник који је у народу познатији као Велика Госпојина.

Господ који је на Синају заповедио петом заповешћу: „Поштуј оца свога и матер своју“ показао је својим примером како треба поштовати своју мајку. Висећи на крсту у мукама, Он се сетио своје Мајке и показујући на апостола Јована рекао јој је: „Жено, ето ти сина“. После је свом ученику рекао: „Ено ти мајке“. Након што је тако збринуо своју мајку, издахнуо је.

Јован је имао дом на Сиону у Јерусалиму, у који се настанила и Богородица и остала је ту да живи до краја свог живота. Својим молитвама, благим саветима, кроткошћу и трпељивошћу много је помагала апостолима свог Сина. Углавном, све до времена своје смрти била је у Јерусалиму обилазећи често она места која су је подсећала на велике догађаје и на велика дела свог Сина.

Често је посећивала Голготу, Витлејем и Јелеонску гору. Од њених дужих путовања помиње се њена посета светом Игњатију Богоносцу у Антиохији, посета светом Лазару четвородневном, епископу кипарском, посета Светој Гори коју је она благословила и рад у Ефесу са светим Јованом за време великог гоњења хришћана у Јерусалиму.

У својој старости често се молила Богу на Јелеонској гори, на месту Вазнесења, да је што пре узме са овог света. Једном приликом јавио јој се архангел Гаврил и рекао јој је да ће за три дана бити упокојена. Са великом радошћу она се вратила кући пожелевши да још једном у животу види све Христове апостоле.

Господ јој је испунио ту жељу и сви апостоли, ношени анђелима и облацима, одједном су стисли у Јованов дом на Сиону. Обрадовала се кад је видела свете апостоле, охрабрила их, посаветовала и утешила и потом је мирно предала свој дух Богу без икакве муке и телесне болести.

Апостоли су узели ковчег из кога је излазио ароматични мирис са њеним телом и у пратњи мноштва хришћана пренели су га у Гетсимански врт у гробницу светих Јоакима и Ане. Од злобних Јевреја заклањао их је облак. Неки јеврејски свештеник, Антоније, дохватио је рукама ковчег у намери да га претури, али у том моменту Божји анђео му је одсекао обе руке. Тада је он завапио апостолима за помоћ и добио је исцељење након што је изјавио своју веру у Исуса Христа.

Апостол Тома је изостао да би се опет открила једна нова и преславна тајна о Пресветој Богородици. Трећег дана је стигао, пожелео да целива тело Пресвете и кад су отворили гроб нашли су само платно, али не и тела у гробу. Исте вечери Богородица се јавила апостолима, окружена бројним анђелима и рекла им: „Радујте се, ја ћу бити с вама навек“.

Не зна се тачно колико је Богородица имала година кад је умрла, али преовлађује мишљење да је имала више од шездесет година.

Према веровању Срба, у периоду између две Госпојине, или периоду прелаза, важно је обавити обреде којима се изражава захвалност Богородици, заштитници жена, за рађање деце, а затим за родност и плодност земље и стоке.

За празнике Велику и Малу Госпојину обичај је да, нарочито жене, поштују велики број забрана, које се односе на обављање послова у кући и око ње.

Исто тако данас није добро ишта радити рукама, нарочито послове са иглама, или уопште започињати нов посао.

Богородица је заштитница свега живог на земаљској кугли, а посебно – породиља и мајки. Оне се у случају преке потребе прво обраћају Мајци Богородици. Њена икона се налази у свакој кући верујућих Срба.

Веровало се да на Велику Госпојину, мало састругане боје са њене иконе или фреске, ако се попије размућено у води, може помоћи код многих женских болести.

Пресвета Богородица је, према веровању Срба, заштитница болесних, па су за Велику Госпојину у Србији многи болесници одвођени на изворе лековите воде да се умију.

Верује се и да биље и траве убране на Велику Госпојину имају изузетно лековита својства. Беру се боровнице и лековите траве, а верује да се ће оне донети здравље и благостање свима у дому.

Верује се да биље и траве убране на Велику Госпојину имају изузетно лековита својства

Прослављање Велике Госпојине у Србији пратили су вашари на којима су се људи у празничном расположењу окупљали ради упознавања и дружења, или трговине. На вашарима су се момци и девојке упознавали, играли у колу, а ту су се најчешће и свадбе уговарале.

Један са најдужом традицијом је у Београду, код женског манастира у Раковици. Слави се и као Крсна слава.

Телеграф.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!