Када се почетком 90-их Хрватска љигавим шлагером захваљивала Немачкој за подршку њеној независности, у Србији је то примљено као доказ и симбол сервилности наших суседа, уз поносно бусање да се таква песма у Србији никада неће певати. Али, никад не реци никад и данас би многи у српској власти били спремни и на такву жртву само да би коначно добили фамозни датум, који је последњих месеци постао разлог њиховог битисања на планети земљи.
Идеја да је време да и Срби покушају да од Немаца направе савезнике није импресионирала Берлин, из кога и даље хладно стижу команде и ултиматуми, без назнака да ће се Немачка задовољити обећањима и половичним решењима. Иако је немачка влада јуче предложила Бундестагу да одобри утврђивање датума за почетак приступних преговора уз услов да Србија предузме „видне и трајне кораке за спровођење споразума од 19. априла”, добијање датума је и даље неизвесно, јер две партије које сачињавају немачку владу немају јединствен став.
Извор Блица из Бундестага каже да је од свих парламентарних странака у немачком Бундестагу само Левица, партија која има пет места у парламенту, за то да се Србији у јуну одобри датум почетка преговора, док су сви остали скептични. Док су либерали склонији одређивању датума, када буде сачињен тзв. план за имплементацију, ЦДУ/ЦСУ канцеларке Ангеле Меркел успорава процес и чини се да није заинтересована да Србија што пре добије датум.
Како пише Политика, у спољнополитичком одбору владајућег ЦДУ сматрају да је њихово стрпљење на измаку, јер„влада Србије губи драгоцено време и осим начелног показивања не предузима конкретне кораке”.
Да ствари не би остале нејасне, демохришћански посланици су тачно навели шта од Београда очекују, а као одговор на њихове критике Влада Србије је хитро донела одлуку о распуштању српских општина на Косову и формирању нових привремених органа. Поред тога, Влада Србије је у недељу усвојила тзв. План примене Споразума о нормализацији односа Београда и Приштине, који је прослеђен је свим министарствима, а који ће највероватније остати сакривен од очију јавности.
За данас је иначе заказан нови састанак Александра Вучића са Србима са севера, али с обзиром на кораке које Влада предузима, исход тих разговора је вероватно унапред познат. Стрпљење Немаца је на измаку, а опсесија Владе датумом је исувише велика да би се дозволило да било шта заустави захукталог Вучића и екипу, који журе да се Бундестагу докажу као кредибилни и поуздани, док пред очима јавности кокетирају са Русијом, Белорусијом, па и са комунистичким Лаосом. Упркос томе, све говори да је Србија још раније предата Немачкој на вољу, невезано за домаће извођаче радова, а да се о српској судбини поново најпре одлучује у Берлину. На такав закључак наводе речи амбасадора Немачке у Србији Хајнца Вилхелма на свечаности потписивања споразума о спровођењу немачко-српског пројекта техничке сарадње “Подршка процесу европских интеграција у Србији”, потписаног 29. маја.
Вилхелм је том приликом рекао да је овај пројекат планиран још у јуну 2011. године, на нивоу преговора влада двеју земаља, када Србија још није имала ни статус кандидата, а да Немачка не би ни планирала тај пројекат још 2011 „да не верује у шансу Србије“ додавши да Немачка ради само пројекте који имају смисла. Судећи по амбасадоровим речима, у Берлину се још пре две године знало оно што већина грађана у Србији сада увиђа, и до 28. јуна нам остаје да видимо ко ће од српског трија први да запева Данке Дојчланд. Из Берлина ће им тада свакако упутити куртоазне аплаузе.
Трифун Ристић
НСПМ
