Даћемо пуномоћ савезној канцеларки Ангели Меркел да на самиту ЕУ 28. јуна да принципијелну сагласност за почетак преговора Србије са Европском унијом, кажу у врху Спољнополитичког одбора демохришћанских посланика у Бундестагу
Почетак конкретних преговора Србије о чланству у ЕУ могао би да уследи најраније средином јануара идуће године.
„Реалније би било очекивати да ће до отварања приступних преговора доћи тек у марту 2014. године”, каже извор „Политике” у врху Спољнополитичког одбора демохришћанских посланика у Бундестагу.
У кругу одборника владајуће коалиције – од чијег става зависи и став који ће заузети канцеларка Ангела Меркел идућег четвртка, на јунском самиту ЕУ у Бриселу, истиче се постојање принципијелне спремности да се преговори са Србијом о чланству покрену.
Посланици владајуће коалиције, међутим, и представници опозиције кажу да Србији не може бити додељен датум за почетак преговора док се не испуне сви неопходни услови који се односе на примену Бриселског споразума Београда и Приштине, али и они који су „техничке природе”.
„Пре одређивања датума неопходне су консултације стручних одбора Европске комисије и Београда о редоследу тема преговора и о сценаријима усклађивања заједничких позиција”, објашњено је у Берлину и указано да није реч о новом условљавању преговора с Београдом, већ о устаљеној пракси у ЕУ која је примењивана код свих потенцијалних чланица.
Консултације радних група Београда и Брисела још нису покренуте, до коначног усаглашавања ставова морало би да прође најмање два или три месеца. Није реално, каже се, очекивати да Београду буде додељен датум почетка преговора пре децембарског самита ЕУ.
На седници немачког парламента 27. јуна ове године, посланици владајуће коалиције, ипак, изићи ће у сусрет Србији.
„Даћемо пуномоћ савезној канцеларки Ангели Меркел да на самиту ЕУ у четвртак, у вечерњим сатима или у петак пре подне, да принципијелну сагласност за почетак преговора. Наравно, уколико Београд испуни све услове који се односе на нормализацију односа с Приштином – додељивање коначног датума за почетак преговора било сведено на ’технички ниво’”, речено је „Политици” уз објашњење да би једино преостало да министри спољних послова и Европски комесаријат за проширење провере (уочи децембарског самита ЕУ, 10 и 11. децембра ове године) докле се дошло у припремама за почетак преговора.
Такође, морало би се размотрити да ли ти преговори могу да почну у јануару, или тек у марту 2014. године – зависно од постављених и остварених циљева.
Зацртана „траса” је лако објашњива: Србија ће – уколико одреди свој план преговора преко лета – већ у оквиру посете парламентараца Немачке и неких других земаља ЕУ, 11. септембра у Београду, моћи да допринесе одређивању датума за почетак прелиминарних консултација.
Даљи ток ће зависити од брзине примене имплементације Бриселског споразума Београда и Приштине.
„Очекујемо да ће локални избори на нивоу општина северног Косова бити спроведени у октобру”, истичу извори „Политике” и додају да усвајање изборне процедуре није довољан доказ примене бриселског споразума: „Новоизабрани представници ће морати да добију одговарајућа овлашћења како после избора њихова имена не би остала мртво слово на папиру.
Савет Немаца: Мање обећавајте, више радите
Уз прегршт похвала за испољену одважност у доношењу кључних одлука које се тичу имплементације споразума с Приштином и покретања иницијатива за усклађивање домаћих са стандардима ЕУ, немачки посланици су навели и конкретне примедбе.
„Сврсисходније је да српски политичари мање обећају и одреде дуже рокове за спровођење споразума, него обрнуто”, рекао је наш извор из немачког парламента.
При том је навео две негативне ставке које стављају досадашње успехе и напредак у засенак:
„Прво, српска влада се обавезала да ће до 31. маја ове године доставити Бриселу детаљни извештај досадашњег финансирања паралелних институција на северу Косова. Тај извешај је – писмено – достављен тек прошлог четвртка, с тронедељним закашњењем, а информације су биле крње, што ће рећи непотпуне. Друго, обећано је да ће бити дат коначан предлог за именовање новог шефа полиције. Уместо тога, наведена су четири имена међу којима би требало да је и име будућег првог човека безбедносних структура у будућој заједници српских општина.”
Милош Казимировић
Политика
фото: Таблоид
