fbpx

Депеше које су уздрмале свет (4): Тадић ће ухапсити Младића

0
(0)

Драматичне политичке околности учиниле су да дипломатска активност на Балкану последњих 20 година буде веома жива, али је тек откриће из депеша америчке амбасаде показало шта се све планирало, догодило и могло догодити.

Посебно поглавље свакако заузима сарадња са судом у Хагу. Наиме, Американци су доставили Коштуници, у јулу 2006. године, план у 11 тачака како би се убрзала акција хапшења Ратка Младића. Амерички шерифи инструисали су министра Драгана Јочића. Три месеца касније оцењено је да план није спроведен, али су америчке дипломате известиле централу да хапшење Младића остаје приоритет председника Бориса Тадића, који у том тренутку није контролисао безбедносни апарат.

У првој тачки америчког плана наводи се да Коштуница треба јавно да позове на хитно хапшење Ратка Младића и нареди свим званичницима да учине све што могу како би се овај циљ испунио, упозоравајући оне који то не учине да ће одмах добити отказ.

Америчка амбасада у Београду обавестила је Вашингтон, „да верује да је српско руководство, предвођено Борисом Тадићем, далеко спремније од својих претходника да помогне у потрази за одбеглим генералом Ратком Младићем“.

У депешама које је објавио Викиликс наводи се касније да Тадић и Влада несумњиво желе да пронађу Младића, што је предуслов за даље кораке на пољу евроинтеграција.

„Премда је термин ‘потпуна сарадња’ можда неухватљив, важно је признати напоре садашње Владе како тежак терет прошлости не би закочио српску будућност“, рекао је бивши амерички амбасадор Камерон Мантер у депеши од 6. маја 2009.

У депешама се наводи и да је шеф канцеларије Трибунала у Београду Дејан Михов, 5. маја 2009, рекао да је састанке Акционог тима којима су званично председавали председник Националног савета за сарадњу с Трибуналом Расим Љајић и тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић водио, заправо, шеф Кабинета председника Србије и секретар Савета за националну безбедност Мики Ракић.
Михов је то схватио као јасан показатељ да потрагу за Младићем Борис Тадић схвата као лични приоритет. Према тврдњама тог представника Трибунала, потрага за Младићем је веома активна и садашња Влада је веома ангажована у сарадњи са хашким судом, што „представља велику промену у односу на прошлост“.
 

Оклевање Коштунице

У инструкцијама које је добијала и Коштуничина влада наводи се неколико тачака за покретање акције која је требало да доведе до хапшења Младића. Према нашим и проценама Хашког трибунала, каже се у депеши из америчке амбасаде у Београду, пропусти у сарадњи безбедносних служби (БИА, ВБА и МУП) и изостанак резултата су, у најмању руку, резултат лабаве и неефикасне оперативне структуре коју је поставила Влада Србије.
Оперативне мере су, углавном, онакве какве су биле пре него што је начињен Акциони план. Депеше Викиликса су нам показале и да акција хватања Младићевих јатака није била идеја Коштуничине владе или акционог тима, већ налог из Вашингтона. У једној од депеша, у седмом предлогу за акцију Коштуници наводи се:
„Као део истраге, особе за које се сумња да подржавају Младића или имају информације о мрежи која га подржава треба да буду одмах испитане и, уколико је могуће, приведене. То би укључило високе званичнике као што су бивши шефови војне обавештајне службе Ацо Томић, начелник Генералштаба Крга и Младићев син Дарко. Треба их испитати по истом основу као и оне који су тренутно у притвору.“

[quote]

Саветовање с Петрушевим

Америчке дипломате, такође, су јавиле о приватној резервисаности саветника српског председника, који се жале на недостатак сарадње са Русијом. Један од њих, Мики Ракић, био је посебно сумњичав према Младићевим следбеницима који су се састајали са руским дипломатама. Ракић је чак путовао у Русију да би од саветника за националну безбедност Николаја Петрушева тражио да му каже да ли Руси помажу Младићу, који је током војне каријере одржавао тесне везе са руском војском.

Западне дипломате кажу да се руско одбијање да сарађује у том случају уклапа у руско настојање да подрије Хашки трибунал који сматра западним инструментом окренутим против православних Словена.

Петрушев је рекао Ракићу да Русија нити помаже, нити је помагала скривање Младића, и иако Тадићев шеф кабинета у то није био убеђен испрва, временом се реч Петрушева показала као тачна.

[/quote]

 

По свих 11 тачака које су испоручене Коштуници, америчке дипломате јавиле су у Вашингтон исту оцену – није учињено.
„Влада Војислава Коштунице није учинила скоро ништа што би Младићеве злочине ставило у контекст. У ствари, пре десете годишњице масакра у Сребреници, Коштуничина партија блокирала је посебну резолуцију којом би масакр био осуђен. Коштуница је рекао да таква резолуција не би била неприкладна, ако не би садржала једнаку осуду злочина над Србима. Љајић нам је рекао да планира да „пропусти“ информације о Младићевим наводним злочинима и огромној финансијској добити током рата у Босни, како би почео процес демистификације, али се то није догодило и, како каже Љајић, више није ни у плану“, известио је дипломата из Београда.

Опасни Додик

Из депеша Викиликса се могло видети и како некадашњи миљеник Запада Милорад Додик, мењајући политички курс полако пада у немилост. Он је од „конструктувног“ фактора, постао „опасан“!

Тајне депеше америчких дипломата показују да тадашњи председник Републике Српске Милорад Додик последњих година све више изазива незадовољство Вашингтона захтевима за већу аутономију РС. У депешама се говори о Додиковом све пркоснијем ставу и тежњи ка сецесији, коју многе дипломате и званичници у региону виде као највећу опасност за стабилност на Балкану.

Додик је отворио старе ране када је 2009. године рекао да босански муслимани стоје иза напада на сарајевској главној пијаци 1994. и 1995. године, када је погинуло више од 100 људи. Тадашњи амерички амбасадор у БиХ Чарлс Инглиш рекао је Додику да је порицати чињенице о тим нападима исто као порицати Сребреницу.
„Они који то чине биће третирани као они који негирају холокауст – у најбољем случају сматраће се маргиналним елементима, на суманутој маргини и са дубоко негативним програмом“, рекао је Инглиш.
„Додик постаје све опасније пркосан и једак у одсуству јасног одговора високог представника“, написао је Инглиш у депеши из јуна 2009. године. У поруци се наводи и да је Додик „појачао темпо својих напора да реформе уназади и поткопа државу. Његов циљ је, у најмању руку, да обнови ниво аутономије који је РС имала на крају рата 1992-1995. године.“

 

Вести

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Амерички тужиоци плене Асанжову имовину из амбасаде

0 (0) ЛОНДОН – Имовина Џулијана Асанжа из времена док је живео у амбасади Еквадора …

Викиликс се свети за хапшење Асанжа: Објавили тајни снимак лажираног спуштања на месец “МИСИЈЕ АПОЛО 11” У ПУСТИЊИ НЕВАДЕ?!

5 (1) Најновији снимак којег је објавио Викиликс (WikiLeaks) приказује исечке са снимања “слетања на …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *