Огранци Пегиде и сличних десничарских покрета организовали су низ протеста у земљама западне и источне Европе.
И код Немаца контрамитинзи
У немачком граду Дрездену у суботу је организован протест Пегиде, антиимиграционог покрета против масовног усељавања и наводне исламизације Европе.
Осим тог скупа, ком се одазвало најмање 15.000 људи, огранци тог и сличних десничарских покрета организовали су још низ протеста у другим земљама западне, али и источне Европе.
Скуп у француском Калеу власти су забраниле, због страха од нереда и сукоба.
Немачки вицеканцелар Зигмар Габријел је уочи протеста оптужио крајњедесничарске групе, уз које стоји и странка Алтернатива за Немачку, да користе језик какав су промовисали Хитлерови нацисти.
Упоредо са десничарским скуповима, контрамитинге је организовала и левица, као и организације које се залажу за отворене границе. Све прати јак полицијски надзор.
За месец дана заказани су избори у три немачке савезне покрајине, а десничарска станка Алтернатива за Немачку добро стоји у анкетама, са чак 15 одсто гласова. Ако десничарске партије остваре добре изборне резултате, биће то порука влади Немачке да је све више грађана који не подржавају њихову политику према избеглицама.
Демонстрације широм Европе
Присталице Пегиде протестовале су и испред железничке станице у Бирмингему у Великој Британији, а на истој локацији у исто време одржан је и контрамитинг.
Протести антимуслиманских и антиимиграционих група одржани су и у Холандији, Француској, Чешкој и Пољској. У појединим градовима дошло је и до сукоба присталица Пегиде и њихових противника.
Антиисламски настројена Пегида, која је настала половином 2014. године као покрет у Немачкој, а онда се проширила на Француску и друге европске државе, позвала је своје чланове и симпатизере широм Европе да се придруже протестним окупљањима. Пегида, чији назив представља скраћеницу за “Патриотски Европљани против исламизације Запада”, планирала је да одржи протесте у 14 европских држава.
Вестионлине
ЕТНИЧКИ САСТАВ
Да ли једна држава , по закону, укључујући међународне, има право да заштити свој ентитет од прилива других националности и вероисповести ? Такође унутар земље, ако једна етничка мањина има евидентно велики наталитет а притом 90 % је социјално зависна од државе ,како се у оваквом сучају може законски заштитити ? Кад та мањина достигне одређен проценат бројности онда захтева посебна права што опет иде на терет државе односно народа . Ако неко може ово да објасни.