понедељак , 21 септембра 2020

Домаћу производњу нико нећа да чува

0
(0)

СРБИЈА не користи ниједан механизам попут других држава како би сачувала домаће произвођаче и њихову могућност пласмана. Рецимо, царине на увоз хране у најразвијенијим државама су и до три пута веће од наших. Наруку нам, тренутно, не иде ни договорено, додатно отварање тржишта према Европи и пад царинских дажбина, али ни улазак Хрватске у унију Старог континента.

Хрватска се, иначе, већ сада спрема за чин приступа европској породици. С обзиром на то да им се тада затварају врата држава ЦЕФТА споразума, потражили су алтернативу да преко Србије задрже и та тржишта. Према сазнањима „Новости“, поједине хрватске фирме последњих месеци интензивно убеђују власнике српских фабрика хране да од њих преузму руковођење, а заузврат нуде лобирање за пробој на развијеним тржиштима. Таква услуга, према „ценовнику“ хрватских менаџера, наше фабрике може да кошта неколико милиона евра.

Наша производња ће, процењују стручњаци, посебно бити угрожена када Хрватска уђе у Европску унију, од јуна 2013.

– Чак 500 наших производа, међу којима је највише животних намирница, Хрватска ће увозити по нижим стопама, него што сада купује у оквиру ЦЕФТА споразума – истиче Мирослав Здравковић, економиста. – С друге стране, 50 производа из Хрватске куповаћемо уз већу царину.

Према његовим речима, Србија уопште не штити своју производњу, посебно када је пољопривреда у питању.

ПРАКСА – ЗЕМЉЕ ЕУ немају законску регулативу као Русија и Кина, па у Француској, на пример, не постоји закон који тражи да се купује само национално – каже економиста Горан Николић. 
– Ипак, у пракси је потпуно другачије. Тако, немогуће је да једна српска компанија победи у јавној набавци у овој, или некој другој земљи Уније.

– Просечна царинска стопа у Србији је 7,4 одсто, а за пољопривредне производе је 14,2 одсто, што је изузетно ниска стопа заштите – каже Здравковић. – Најразвијеније земље, попут Јапана и Норвешке, штите своју пољопривреду са стопом од 50 до чак 100 одсто.

И док се домаћа производња из петних жила бори да опстане у знатно јачој конкуренцији, велике силе и конкретним законима бране своју привреду. Руски министри и државници ће, према недавно донетом пропису, рецимо, моћи да се возе само аутомобилима који су произведени у овој земљи, а храна која се купује за потребе државних фирми – биће прављена искључиво у Русији. Међу производима које ће државне руске фирме смети да купују, највише је домаћих прехрамбених производа и то кобасица, говеђег, свињског и живинског меса, пиринча и неких млечних производа.

И Кина константно диже царину на извоз челичних цеви, којима се праве бојлери у ЕУ и Јапану. У Пекингу истичу да је увођење дажбине било потребно јер се увезена роба продаје испод тржишне цене и изазива „значајну штету“ по кинеску индустрију. Слична ситуација је била и прошле године, када је СТО оптужила ову земљу да неправично штити домаћу производњу ограничавањем извоза девет сирових материјала за металску и хемијску индустрију.

Иако овакви потези наилазе на бројна неслагања и тужбе при Светској трговинској организацији, стручњаци сматрају да ниво трговинског протекционизма у оквиру 20 најразвијенијих економија света – константно расте. Уз пароле слободне трговине, бројне чланице ове организације, иако немају овакве законе – у пракси се слично понашају.

СЕНДВИЧИ ИЗ КОМШИЛУКА

ПРЕДСЕДНИК Националне организације потрошача Горан Паповић, истиче да нас наше додворавање свима много кошта.

– У земљи на чијим се пумпама продају сендвичи из Хрватске, коментар вам не треба – каже Паповић. – Свако штити своју производњу. Зар ми не знамо да правимо сендвиче, тоалет папир? Сами гушимо своју привреду. Питајте трговце колико домаћи производи учествују у њиховом асортиману. Причало се о уделу од 50 одсто, али то је било када су отварали трговине. Питајте шта је Привредна комора урадила за своје чланице. Ништа. И акција „Купујте домаће“ била је наопака, јер су 2005. веровали да држава треба то да организује.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Широм света јача „патриотска пољопривреда“ – угрожени српски воћари

5 (1) Није само пандемија коронавируса смањила извоз српског воћа и поврћа. Проблем изазван коронавирусом …

КАТАСТРОФА! Спољно-трговински дефицит у прва два месеца ове године буквално ЕКСПЛОДИРАО

4.7 (3) Вредност спољнотрговинске робне размене Србије у јануару и фебруару ове године била је …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *