СРБИЈА се не може похвалити својом позицијом на светским лествицама када се оцењује укупна ефикасност рада. Заузимамо 100. место у конкуренцији 144 државе и то је најлошији ранг у региону. Када се, међутим, процењује само флексибилност у утврђивању зарада, онда смо скоро рекордери у окружењу.
Светски економски форум нас је по овом питању рангирао на 41. место. Више неизвесности у томе колика ће им бити плата у окружењу имају још само радници у Македонији. Ова земља се изборила за 28. позицију.
Послодавци, међутим, одговарају да то не значи да они својим радницима исплаћују плату како им је воља, већ да је реч о великим распонима зарада.
– То никако не значи да су наши закони мање ригорозни него у другим земљама – објашњава Драгољуб Рајић из Уније послодаваца. – Основна плата не може да буде испод минималца. У Србији је, међутим, велики распон у висини плата. То је одлика земаља са генерално ниским зарадама. Врхунски менаџери у банкарском сектору зарађују и по 8.000 евра, а хиљаде радника – минималац. То значи да су највеће плате и по 20 и 30 пута веће од најмањих.
Али оних који зарађују далеко више од просека, у Србији нема превише. Статистика бележи да зараду већу од 150.000 динара зарађује близу 37.000 запослених. Насупрот томе, готово 150.000 радника не прима плату или месечно преброји највише 25.000 динара.
Новости
