Др Ања Филимонова: Шта смерају шиптарске избеглице?

0
(0)

БЕЗ обзира на све напоре Унмика, Еулекса, Кфора и „међународне заједнице“ да Косово уђе у ранг „безбедних земаља“, од новембра се бележи масовно бекство косовских Албанаца са Космета. То бекство носи карактер изласка који је без преседана у историји „Републике Косово“. Албанци са Космета преко контролног пункта Мердаре се пребацују у Србију, где аутобусима, приватним превозом и таксијима стижу до коначног одредишта – града Суботице, на граници са Мађарском.

Приликом преласка границе пешице, формира се група од 5-10 људи, превасходно мушкараца од 20-40 година, који се организовано крећу према граници. Званично – то су грађани Србије са чијим је документима све у реду – у рукама имају личне карте Републике Србије и пратећу документацију коју су добили на контролном пункту Мердаре. Они који немају тако поуздане документе радије иду „наоколо“ – то јест унајмљују водича преко шумске зоне око Суботице како би пресекли границу. Координисани рад ауто-превозника говори нам да је то све организовано.

Друго, већину избеглица одликује пристојна одећа, скупи мобилни телефони и спремност да се на лицу места плати казна, то јест, они са собом носе значајне суме девиза.

Треће, већина избеглица је са територије Приштине, Вучитрна и Митровице, које обједињује магистрални пут Е-80. Тако је опустео троугао Митровица-Приштина-Подујево – североисточни део Космета, који се ослања на Србију.

Подаци обавештајне службе „Републике Косово“, објављени у „косовском парламенту“, говоре нам да је територију Космета у последња два месеца напустило више од 50 000 Албанаца, међу којима је шест хиљада ученика средњих школа. Приштински медији указују да је за последњих пола године Косово напустило од 60 до 100 хиљада. Други извори тврде да „влада Косова“ прикрива право стање ствари и да је у последњи два-три месеца избегло око 200-230 хиљада.

С обзиром на 60 000 поднетих захтева Албанаца у овом тренутку, број Албанаца који имају пасоше Републике Србије, ускоро ће прећи 300 000.

Албанци који напуштају Косово најрадије ћуте. Или говоре о очигледним стварима – сиромаштву, превари политичара, насиљу мафије, криминалу и корупцији, о томе да се посао може наћи само ако сте члан „руководећих кланова“. Међутим, та ситуација царује у „Републици Косово“ од тренутка доласка НАТО (Кфор) на Косово. Није случајно да ту територију називају „зоном свевлашћа ОПГ“, „зоном хаоса и мрака“, „девијантном криминалном творевином у Европи“. Међутим, „косовски пројекат“ је тако изгледао од самог почетка. У „Републици Косово“ заиста нема привреде као такве (увоз производа износи 99 одсто), ситуација се постепено погоршавала, међутим, за последња три месеца, а нарочито у прве две недеље фебруара 2015. године, са економског аспекта није се десила никаква принципијелно кардинална промена. Једини нови мотив, поред „превара и одсуства перспективе“, изгледа да је страх. Страх, према речима Албанаца, од „насилних демонстрација“ и „врбовања на џихад“, „људи који постају преовлађујући у Подујеву, Вучитрну, Приштини“, „гласина о рату у Македонији“, и „нових сукоба са Србијом“. Албанци говоре како је „Косово препуно вехабијских активиста који врбују за рат Исламске државе (ИДИЛ) у Сирији и Ираку“, о „пуно разних активиста из Македоније, Албаније и југа Србије – сви желе да се регрутују у некакве формације“, „ми се плашимо дошљака, то су терористи, који, како ми сумњамо, имају оружје и ко зна какве инструкције су они добили и шта им може пасти на памет“. Међутим, доступни подаци говоре о томе да је од септембра 2014. године у редовима ИДИЛ у Сирији и Ираку војевало отприлике 250 Албанаца, од којих је 40 погинуло.

Албанци се жале и на оштро повећање онколошких обољења – то су последице НАТО бомбарадовања осиромашеним уранијумом.

Из Србије Албанци покушавају да продру у Мађарску, Аустрију, Немачку. Међутим, у тим земљама се предузимају екстремне мере да се нелегални мигранти врате. А враћаће их „у отаџбину“, што према документима значи – у Србију. На тај начин у овом тренутку може се констатовати концентрација (мобилизација?) Албанаца у Војводини.

Сада се у вези са „албанском акцијом“ јавља више питања: ко купује имовину избеглица са Косова? Шта представља коначни циљ „албанског таласа“, да ли само земље ЕУ или се Албанци са ратним искуством упућују у друге земље? Ако се избеглице буду враћале из земаља ЕУ, да ли ће оне остати у Србији или ће се вратити на Косово (што ће бити сложено учинити, имајући у виду постојање српских докумената код њих), то јест, шта може спречити Албанце да масовно заседну на територији југа и централне Србије? Због чега се сада Албанци концентришу у Војводини?

Предстојећи догађаји ће највероватније дати одговоре, бар на нека од тих питања.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

П. Васиљевић: Шта нам казује Гренелова изјава о Трампу и Косову

4.7 (6) Гренелова порука да је Трамп свестан погрешне косовске политике у последњих 20 година, …

Kорона коштала Србију 510.000 радних места са пуним радним временом

5 (3) Пандемија вируса корона највише је погодила мала предузећа у Србији и довела до …

10 Коментара

  1. Тито им је обећао државу и све учинио да то постане,захваљујући Словенцима и Хрватима.Пошто им Србија није земља која наведено обећава а ЕУ је та која јој то обећава онда је логично да су пошли ЕУ,Нато-у или да потраже Титу.Ја им предлажем да иду у Ватикан-Тамо ће наћи Титу-вероватно и образложење зашто је све то тако испало.

  2. Gospodine Vasiljeviću svaka čast drago mi je da nisam jedina osoba kojoj su pričali istinu ali onu pravu istinu.

  3. Da Tito je Enver Hodži obećao Kosovo još za vreme rata.

  4. Koncentracija Albanaca u Vojvodini je secesija Vojvodine.

  5. Teska muslimanizacija Evrope…. Ne mislim na normalne ljude, vec fanatike…

  6. Peko Dapcevic , Koca Popovic i Dobrica Cosic oni su to dozvolili !Sada dobijaju ulice po Srbiji .Tito je mogo da im obeca Himalaje !

  7. Planiraju sirom Srbije da se razmile pokupuju jeftino imanja,naoruzaju i spreme za rat protiv nas.

  8. Tito i svi nabrojani nisu im davali adrese prebivalista i pasose . a odgovarala su 2 ili 3 policajca . Placali su oni za prijavu na adresu po par hiljada evra i svi su znali za to i svi bi trebalo da odgovaraju za to.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *