Радни текст измена Устава везан за независност судства корак је уназад у односу на ранија решења, оценио је председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић.
Он је новинарима рекао да је Врховни касациони суд имао седницу на ту тему и Министарству правде доставио је предлоге на радни текст, са примедбама и предлозима.
Милојевић је истакао да је Врховни касациони суд закључио да по предложеном тексту судије само чине кворум у Високом савету судства.
„Сви потенцирамо на саставу Високог савета судства и том такозваном златном гласу. У таквом саставу судије у неку руку само чине кворум“, констатовао је он.
Мање нерешених предмета у 2017.
Тренд решавања старих предмета у судовима у Србији се наставља и у 2017. години их је било 1.118.2012, што је помак у односу на 2016. када их је било 1.132.331, рекао је Милојевић.
Он је рекао да је у прошлој години, заједно са извршењима, било 1.911.086 нерешених предмета, док их је у 2016 било 2.043.925.
У Србији је систематизовано 2.990 судијских места, од чега је попуњено 2.626, а ефективно је радило 2.586 судија.
Милојевић је прецизирао да су судови у Србији у прошлој години решили 2.335.760 предмета, од којих је 495.708 старијих од две године.
Према његовим речима, судови су у протекле две године примили 1,3 милиона предмета више него што је очекивано, што је утицало на систем и повећало је број нерешених предмета.
„Број нерешених предмета је оно што нас мучи јер су бројке велике, имајући у виду стремљења Србија ка чланству у Европској унији“, констатовао је Милојевић.
Он је указао и на даљи тренд неравномерне оптерећености судија, па тако онај у Мионици има девет предмета годишње, а у Вршцу 48.
Милојевић је упозорио и на проблем законодавства, јер одређени закон кад се донесе произведе хиљаде и десетине хиљада спорова и онда дође до ситуације да системска решења доприносе неодрживости судског система.
„Имамо много масовних спорова, у новембру је хиљаде тужби стигло у судове због дискриминације, а реч је о случајевима који се воде још од 2001. године, када је Влада донела одлуку да се неким оопштинама да помоћ за исплату ратних дневница за резервисте, па то сад траже и остали“, објаснио је он.
Као излаз из те неодрживе ситуације, Милојевић је предложио законске измене које би прописале да држава у тим случајевима не може да буде тужена, нити да буде тужилац.
ФоНет
