Дрина, моћна река са хиљаду лица

0
(0)

Дивља и питома, брза и спора, неукротива и послушна, вијугава и равна. Дрина. Али, ма колико непредвидива и хировита била, једно је извесно – очараће вас!

Река са хиљаду лица има моћ да, како је рекао књижевник Исак Самоковлија, заноси као живо, божанствено биће. Зачарала је и Роберта Де Нира када је 1967. путујући ауто-стопом преспавао једну ноћ на ливади крај Дрине, да би неколико година касније ћерку назвао именом, по многима, најлепше реке на Балкану.

Где је Дрина најлепша, питање је које ће изазвати жучну расправу међу њеним обожаватељима. Једни је највише воле тамо где је брза, снажна и неумољива – у планинским пределима где усеца кањоне и пролази кроз клисуре. Други више воле њено питомије лице, па им је дражи део ниже од Љубовије где се претвара у равничарску реку.

Настала спајањем црногорских река Пиве и Таре на Шћепан пољу, тече силовито Босном и Херцеговином, кроз Фочу, Горажде, Вишеград, наставља кроз Србију, да би се смирила и капитулирала пред Савом код Сремске Раче. Дуж целог тока од 346 километара смењују се клисуре, шуме и пејзажи који одузимају дах. Кањон Дрине, на појединим местима дубок и хиљаду метара, други је по величини у Европи и трећи у свету, после Колорада и Таре.

У давној прошлости била је Дрина граница између Западног и Источног римског царства, у нешто ближој простор где су се у Првом светском рату водиле битке између Србије и Аустроугарске, а данас је линија раздвајања Србије и Босне и Херцеговине. Знала је Дрина да поплави околна насеља, 1896. однела је Љубовију и поплавила мост у Вишеграду. Њена силина зато је укроћена изградњом брана, а најпознатија језера су Вишеградско, Зворничко и Перућац. Али, и даље важи она „ко научи да плива у ћудљивој Дрини, безбедан је у води до краја живота“.

Када запловите кањоном од Вишеграда до Бајине Баште, смењиваће се нестварни предели кречњачких литица и голих стена које као да је вајар исклесао, са тек понеким бором који штрчи из камена. Изоловани од цивилизације, ушушкани између две обале које су у појединим деловима тако близу да ћете имати утисак да можете да дохватите дрвеће, чућете тишину. На последњој станици сачекаће вас најчешће фотографисан призор на Дрини – кућа на стени у сред реке, овековечена и фотоапаратом Националне географије.

У близини је летња туристичка атракција, акумулационо језеро Перућац. Настало је кад је Дрина преграђена браном дугом 460 метара и високом 90 метара. Језеро „чува“ планина Тара која нестварну зелену боју Дрине чини још чаробнијом. Атракција Перућца је и Врело, једна од најкраћих река на свету, дугачка само 365 метара, због чега је мештани зову „година“. Мањак у дужини, Врело надомешћује у атрактивности, јер у Дрину утиче стропоштавајући се са велике висине правећи моћан и ефектан водопад.

Наставља даље Дрина ка Љубовији, Малом Зворнику, Бањи Ковиљачи, Лозници, да би се код Сремске Раче улила у Саву. Захваљујући ратвоју туризма, последњих година све је већи избор смештаја. Етно село Врхпоље, недалеко од Љубовије, бисер је азбуковачког краја у ком Дрину зову река живота. У кућицама налик старим брвнарама доживећете Србију с почетка 19. века јер се дух прошлих времена осећа на сваком кораку, од петролејки, до троножаца. У комплексу Сунчана река у Бањи Ковиљачи једно насеље носи име по Роберту де Ниру, у знак захвалности што је Дрину представио свету. Није Де Ниро једини филмаџија који се овде зауставио. Плажа у близини носи назив Шотрина јер је познати редитељ ту снимао поједине сцене популарних серија „Грех њене мајке“ и „Непобедиво срце“.

Ушла је Дрина и у Нобеловим признањем овенчану књижевност. Најпознатији мост, а Дрина их има много, описао је Иво Андрић. Ћуприја у Вишеграду, задужбина Мехмед Паше Соколовића, изграђена је 1571. године као дело Мимара Синана, једног од највећих архитеката тог доба. Нису га срушиле природне непогоде, издржао је налете људског беса, па нема разлога да не поверујемо Андрићу да ће трајати вечно. Као и моћна река која плови испод њега.

СПЛАВАРЕЊЕ ДО ОКТОБРА

Дринска регата одржава се традиционално у јулу у Бајиној Башти како би сачувала успомену на сплаваре који су крајем 19. и почетком 20. века свакодневно савладавали таласе плаховите реке. Када је у Перућцу изграђена хидроелектрана, највећа на Дрини, сплавари су морали да напусте реку, али традиција је остала. Ове године, најпосећенија летња манифестација у западној Србији одржава се од 15. до 19. јула. Старт ревијалне регате, која се организује претпоследњег дана, је у Перућцу, а циљ је Рогачица. Осим централног догађаја, спуштања пловила низ Дрину, програм чине и егзибициони скокови са моста у Рачи, концерти Бијелог дугмета, Ван Гога, бенда Дејана Петровића, такмичење у припремању рибље чорбе, надметања младих и пионирских трубачких оркестара са подручја западне Србије. Иначе, спуштање чамцима актуелно је током целе сезоне, од априла до октобра.

РАЈ ЗА РИБОЛОВЦЕ

Дрина је дом за око 30 врста риба, од којих су најпознатије пастрмка, сом, липљан. Сан сваког риболовца је младица, коју зову и краљицом Дрине. Најтеже ју је ухватити, али стрпљење и упорност се исплате јер су неки примерци тешки и до 30 килограма. Последњих година, нажалост, могу се „упецати“ и флаше, пластичне боце, лименке, па и понеки стари шпорет. Ови примерци људског немара кваре бистрину Дрине која се убраја међу најчистије реке у Србији.

КАМЕЛЕОНСКА ПРИРОДА

Име је добила по Дриносу, митолошком паганском божанству коме су приносили и људске жртве. Дуго су је у народу звали и Зеленика, због нестварне смарагдне боје. Има, ипак, тренутака, посебно лети, кад Дрина постаје плавичаста као море, па и кристално прозирна зими. За камелеонске промене, тврде упућени, заслужни су планктони. Не мења Дрина само боју, већ и правац, нарочито на потезу од Вишеграда до Зворника. Отуда и изрека „не исправљај криве Дрине“ као упозорење да је реч о узалудном послу.

 

Марија Дедић, Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Параћин: Група грађана „Одбранимо Грзу” позвала грађане на протест

0 (0) Представници Групе грађана „Одбранимо Грзу” позвали су грађане Параћина на протесте сутра у …

Убијање реке Млаве зарад веома мало струје (фото)

0 (0) Већ неколико месеци, а посебно у последњих месец дана, пажња јавности у Петровцу …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend