Пре 19 година је срушен режим Слободана Милошевића, а обележавање петооктобарских демонстрација са минимума сведено је на – скоро ништа.
Безмало две деценије као да су изјеле све нити о које се петооктобарски дух једва држао последњих година. Дан уочи овогодишњег 5. октобра није било најава, подсећања, чак ни изјава некадашњих главних актера свргавања Милошевића.
Да ли је 5. октобар заиста заборављен, потиснут или привремено скрајнут? Свако ће имати одговор на то и још многа питања у вези са овим даном, али у историји ће ипак остати забележен заувек.
Демонстрације су избиле након што је Милошевић одбио да призна резултате избора за председника СР Југославије, 24. септембра 2000.
Он је на тим изборима изгубио од кандидата ДОС-а Војислава Коштунице, који је освојио 50,24 одсто гласова бирача, док је Милошевић добио 37,15 одсто.
После вишедневних протеста и штрајкова широм Србије, централне демонстрације одржане су 5. октобра 2000. у Београду, где се на позив Демократске опозиције Србије, предвођене Зораном Ђинђићем, окупило више стотина хиљада људи.
Демонстрације у Београду 5. октобра биле су кулминација вишедневних протеста и штрајкова, организованих због одлуке Савезне изборне комисије према којој је требало да се одржи други круг избора за председника СРЈ.
Градови у унутрашњости Србије данима су били паралисани штрајковима.
Један од најжешћих удараца режиму задали су радници Рударског басена „Колубара“ који су истрајали у штрајку упркос свакодневним претњама режима. Демонстранти су 5. октобра у Београд, на плато испред Савезне скупштине, стигли у колонама аутомобила, аутобуса и камиона дугачким десетине километара из читаве Србије, пробијајући булдожерима полицијске блокаде на путевима.
Већ у преподневним сатима полиција је употребила сузавац како би спречила демонстранте да уђу у зграду парламента, али безуспешно.
Око 15 часова демонстранти на платоу испред Савезне скупштине, предвођени лидером Нове Србије Велимиром Илићем (у тренерци), ушли су у зграду савезног парламента. Зграда је убрзо демолирана и запаљена, као и оближња зграда РТС-а у Таковској улици.
Из зграде државне телевизије, која је деведесетих звана и „ТВ бастиља“, излазили су новинари који су тада уређивали њен програм, док је директор телевизије Драгољуб Милановић пребијен у оближњем Ташмајданском парку. Један од јунака протеста био је и Љубисав Ђокић, познатији као Багериста Џо, који је својим багером предводио напад демонстраната на зграду РТС-а. Багер је током демонстрација погођен са више метака.
Полиција је убрзо престала да пружа отпор и придружила се демонстрантима.
У вечерњим сатима 5. октобра 2000. грађанима се са терасе Скупштине Београда обратио нови председник СРЈ Војислав Коштуница, а наредног дана, 6. октобра Милошевић је признао изборни пораз и честитао Коштуници.
У демонстрацијама је погинула Јасмина Јовановић из Милошевца код Велике Плане, која је пала под точкове камиона. Момчило Стакић из Крупња преминуо је од последица срчаног удара. Повређено је 65 људи.
Спомен-обележје са ликом Јасмине Јовановић откривено је 5. октобра 2002. године у парку између улица Кнеза Милоша, Сарајевске и Мостарске петље, недалеко од места где је погинула.
Б92.нет
istorija naseg propadanja nije pocela 5og oktobra, vec sekiricom u vrat Karadjordja, vuice, sto mu dodje maloga vucica il kurjaka, celim imenem vuice vulicevica, imenom i prezimenom divljeg pasceta. — a i u sadasnje vreme, kum kumu moze vlast oteti, i ako se na vernost u crkvi zakleli, pa kad kum s kumovima dvaes i pet sati smislja kako narodno i drzavno opljackati, nece nesto slicno se dogoditi, jerbo kumovi mnogobrojni kumi pri ruci morju biti. — ne mogu duziti, moram kratko zboriti.
— u davna vremena koje mozemo oznaciti kao gastarbajterski baroko u Srbiji, /i ako slabije izrazenog nego u post Causeskovoj rumuniji, kad dzeparosi velikom gospodom postase/, dok su servijanci, robovi tudjina, bili pritajeni, pa tek dolaskom bankarskih prevaranata slobe, gospa dafine i gazda jezde, izvukli svoje njuske i rogcice iz rupa smrdljivih, u vreme kad su plate bile gotovo ravne onim u nemackoj, u vreme kad se imalo svega i svacega, kad je komsija posecivao komsiju i dolazio na mobu kucu graditi a druga s drugom svakodnevno kaficu pila i abrove vodili, u vreme francuske 7, i Knez Mihajlove 35, u ta cudna vremena upoznao sam u manastiru Studenici vajara Nebojsu Mitrica i arhitektu, nekadasnjeg gradonacelnika beograda, Branka Pesica, koji su doneli drveni model Krsta za studenicku crkvu jer se blizila proslava osamstogodisnjice manastira a koji je kasnije postavljen i na Hram Svetoga Save na Vracaru. — a mogu svedociti da su oba veoma ozbiljno shvatili izradu i znacaj ovog Krsta. — kasnije sam Nebojsu Mitrica sreo jos nekoliko puta, pa znam sta pricam.
— i prodje proslava osamstogodisnjice Studenice sa Nebojsinim Krstom, podize se i na vracarski Hram Svetoga Save i javise se neki ,,kulturni radnici,, sa agresivnim kritikama izgleda Krsta, i to je pravi razlog zbog koga se Nebojsa ubi. — ne bi dosta kovrdzavi, iskiceni i ko oni na grobljima seoskim vidjeni. — na zalost ratne godine i lopovske bande, odnese mi pored ostalog i taj tekst i imena njegovih potpisnika, pa vise ne pamtim sa sigurnoscu ko to bi. — sad se govori da rezim ondasnji sa tim kritikama istupi, sto nije ni blizu istini, uostalom nisu vredni ni pomena. — od Akademije osta nam akademija, od francuske 7 takodje ne osta nista, jer sad im niko clanarinu ne placa i reko bi da su svi pomrli a i njihova dela, razume se da izuzetaka ima al necemo sad o njima. — za mene to bi jos jedan pocetak naseg sunovrata u bezdan u kome smo.
— i slobu ,,bankara,, pokri pomrcina, gazda jezdu i gospa dafinu zadesi zla sudbina, ostase samo neunistivi servijanci, da ponovim, sluge i robovi tudjina, onaj otpad i sljam ljudski koji otima, krade i razara, sa svojim ludim vodjama; gluvim, slepim i mutavim. — imena tih se sa gadjenjem izgovaraju i ne pisu velikim slovima, a o delima koja ostaju za njima ne govori se medju cestitim ljudima, vec dezinfikuju i ciste, a nedela velikih toliko i takvih ima da to ne belezi ni istorija ni literatura, ni stara ni novija. — treba se nadati da ce ostati bar u sudskim spisima a konopci i kocevi u muzejskim vitrinama, za pouku buducima, sta se ne sme raditi.
— onda dodje vreme smrti i razaranja, vreme zmija i vreme kad nekultura i primitivizam, lopovluk i satanizam postase nasa svakodnevnica. — zavadise brata s bratom, bacise sve sveto i cestito u blato, za dolare fasiste sluzise i poce nase nestajanje, koje jos uvek traje.
— 5i oktobar, druga oktobarska revolucija, ne bi zbog hriscanskih normi i ljudskih ideala, vec zbog mnogo, fasista americkih, dolara; dovede doktore lazne, bosance i ustase, otimace, sibicare, azdaje decu jeduce, razbojnike, ubice i sterilnu umetnicu marinu.
— i bi potop i bi tama. — a sta bi ste slavili vi iz mraka vristeci, cu se glas SRBA u rasejanju, u Svetoj Srpskoj Zemlji nepostojecih.
————————-
— sva velika i mala slova nisu greskom pisana.