Држава је ипак кренула у принудну наплату дугова од појединих предузећа која су до пре месец дана била заштићена као да су од непроцењиве вредности. И то је прва кренула, иако је Министарство привреде обећавало да држава, која од таквих фирми потражује око две милијарде евра, неће терати у стечај фирме које је до јуна штитила од поверилаца. Њихови рачуни „у црвеном” говоре другачије.
Према подацима Народне банке Србије већина предузећа са списка 43 фирме којима је укинута „амнестија”, сад је у блокади. Некима попут Јагодинске пиваре рампу је прва спустила Пореска управа, али убедљиво највише блокада је дошло од комерцијалних поверилаца, односно банака.
У Пореској управи се не слажу да су они кренули први у наплату потраживања, већ је како објашњавају реч о старим налозима за наплату. Сада су се стекли услови за активирање налога за извршење из претходних година, што како објашњавају нема директне везе са Пореском управом.
– Престанком заштите извршења код одређеног броја предузећа из процеса реструктурирања, реактивирани су налози за принудну наплату из претходног периода – речено нам је у Пореској управи.
Предузећа попут „Бетоњерке” из Алексинца или предузећа ППТ-ТМО из Трстеника успела су да се извуку из блокаде и од почетка јула су ликвидна. Али она су изузеци. Већина је од јуна у константној блокади. Међу рекордерима су путарско предузеће „Војводинапут – Бачкапут” коју су банке блокирале са 1,8 милијарди динара, „Борели” из Сомбора са 743 милиона динара блокаде или БИП, чији износ блокаде износи 837 милиона динара. А колико до пре две недеља блокада овог предузећа је износила 30,6 милиона динара.
Радници и акционари БИП-а протестовали су минулих дана захтевајући да се изврши нова процена капитала тог предузећа, распише јавни оглас о продаји, одблокира пословни рачун предузећа и обуставе, како тврде, штетни уговори. Примио их је министар привреде Жељко Сертић.
Председник Удружења мањинских акционара БИП-а Војислав Ћоровић рекао је за Танјуг да су радници незадовољни, будући да је, како каже, планирано да се склопи уговор са представником из Скопља који би купио пивару за 50.000 евра, а отпустио 370 радника и смањио производњу за 45 одсто. Према његовим речима, рачун предузећа је блокиран, а запослени страхују да ће већина остати на улици и да ће производња бити обустављена.
Радници траже деблокаду пословног рачуна АД БИП Београд и репрограм обавеза са Пореском управом и другим повериоцима, затим преиспитивање законитости и једнакости примене критеријума и мерила Министарства привреде по којима се пивара није нашла на списку „заштићених” предузећа којима је продужен рок заштите од поверилаца, рекао је он.
Евиденција Народне банке Србије о принудној наплати показује да су обавезе од 479 милина динара закључале рачуне „Вршачких винограда”, „Хипола” који је све до пре неколико дана одолевао блокади и осталих повереника.
Очигледно је да већи број тих предузећа нема могућност да се договори око пролонгирања обавеза јер немају делатност, одрживо пословање и не могу да послују по тржишним принципима. У овим предузећима ради око 5.000 људи и у њима се спроводи социјални програм.
Ипак свако то предузеће је прича за себе. У некима се истина проблем дугова може решити кроз реорганизацију пословања, које би фирмама које имају какву-такву тржишну перспективу, омогућило да договоре репрограм и да наставе да раде, али и да отплаћују дугове.
Радници, део опреме и имовине, могу бити издвојени у друго предузеће које ће наставити са радом. Ако се закључи да реорганизација није могућа отвара се поступак банкротства.
