Економија

Држава отме 64 одсто плате

ПЛАТУ далеко испод републичког просека, током прошле године примало је чак 282.383 запослених, а ни у овој години им се не смеши боља будућност. Према подацима Републичког завода за статистику, чекове с минималних 1.000 евра имало је тек 33.672 срећника, па је већини запослених остало само да машта о оваквим приходима.

Послодавци, међутим, за тако лош просек не криве само заосталу привреду, већ и начин на који држава оптерећује зараде. Како рачунају у Унији послодаваца Србије, порези и доприноси на зараду умањују бруто плату за чак 63,97 одсто што је једно од највећих намета послодавацима у Србији па из тог разлога захтевају да држава промени формулу убирања прихода. У УПС кажу да ”разумније” опорезивање имају и далеко развијеније земље као што су Данска, Луксембург, Словенија, Ирска, Малта… па је ”задњи час” да и Србија отвори ову тему.

– У оквиру реформе пореског система потребно је што пре смањити стопе пореза и доприноса (до 50 одсто) за примарне пољопривредне произвођаче, занатлије, текстилну индустрију и предузетнике бар у прве две године пословања, јер они спадају у секторе са најнижим примањима, а њихова делатност је нископрофитна – оцењује Драгољуб Рајић из УПС. – У неким земљама ЕУ, али и у државама у окружењу грана текстила, пољопривреде, занатлије и предузетници почетници издвајају за 50 одсто мање износе пореза и доприноса на своје зараде и на тај начин их држава подстиче да одрже и развију бизнис.

ПРОСЕК СКУПЉИ ОД МИНИМАЛЦА 

Просечна плата од 46.923 динара, коју радник подигне на крају месеца, његовог послодавца кошта 76.925 динара. Разлику од 30.001 динар даје управо за порезе и доприносе, а тај је износ за чак 50 одсто већи од износа републичке минималне зараде (20.010 динара).

У Србији се са овом идејом усагласило још 120 менаџера домаћих компанија, а у свој ”Програм мера за оживљавање привреде”, унели су и иницијативу да се подигне неопорезиви део зараде на ниво минималца и да се регреси и топли оброци сасвим ослободе од плаћања пореза и доприноса до износа дефинисаног посебним колективним уговорима.

Ипак, чини се да у овој години неће бити помака у том правцу тим пре што је Министарство финансија већ направило пројекцију да би у 2013. могли да прикупе 53 милијарде динара само од пореза на доходак грађана што је за 20 милијарди више од, примера ради, прихода од царина.

И др Зоран Јеремић, професор на Факултету за економију, финансије и администрацију сматра да – упркос томе што је питање растерећења зарада једно од кључних – мањка политичке воље за његово покретање:

– На тај би се начин могла повећати конкурентност међу предузећима, а веће плате би могле убедити раднике да је ипак примамљивије радити у производњи него у неким другим делатностима. Ипак, о овоме се већ годинама говори само декларативно, баш као што ни данас немамо ништа од силних најава о рационализацији и уштедама које би такође растеретиле привреду. А тешко да ће у скорије време бити говора о конкретним корацима којима би се ова идеја спроводила.

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!