Међу највећим губиташима у прошлој години само „Железара Смедерево” нијe изненађење јер је у неславној петорци ово предузеће било и 2014. прилично високо рангирано.
Остале компаније са листе Агенција за привредне регистре биле су нешто другачије позициониране у категорији губитка али су се, мање-више, једнако гушиле у финансијским проблемима и имале тешкоће у пословању. Занимљив је случај компаније „Ирва” која 2014. није била ни у сто водећих губиташа, а сада заузима пето место. То се догодило јер су овом предузећу у стечају приходи били минимални а пословна имовина смањена је за чак 98 одсто.
Највећи губитак у прошлој години имао је концерн „Фармаком МБ” (у стечају), који је са 66. позиције у 2014. и дугом од 1,1 милијарду избио на водеће место јер му је дуг, у међувремену, нарастао на 58 милијарди динара. Он има за трећину ниже приходе и располаже са драстично мање пословне имовине, а број запослених је са 457 смањен на 70.
Следи „Железара Смедерево” са губитком од 17,7 милијарди динара, „Путеви Србије” (9,5 милијарди), „ЕПС снабдевање” из Београда са губитком од седам милијарди динара и београдска „Ирва” у стечају са губитком од пет милијарди динара.
Оно што је такође новост је и то што се у првих пет губиташа не налазе само државна предузећа, година шампиони у овој дисциплини, већ и фирме у стечају некадашњих крупних капиталиста – попут „Фармакома” Мирослава Богићевића и компанија „Ирва” у власништву Ђорђија Ницовића. За финансијске стручњаке то је била неминовност која је кад-тад морала да се догоди. У наредном периоду, такође, очекују нова изненађења на оваквим листама јер је велики број фирми које су касно ушле у УППР (Унапред припремљен програм реорганизације), практично већ зрео за ликвидацију па сада власници само купују време док се то и званично не догоди.
– Раст губитка „Фармакома” је највећим делом последица чињенице да се овај систем налази у стечају те да се постепено продају делови ове целине што са собом носи огромне губитке на имовини компаније и реално приказивање финансијског стања – објашњава Ненад Гујаничић, финансијски стручњак Вајс брокера. Слично важи и за „Ирву” Ђорђија Ницовића, некадашњег власник ПИК „Бечеја“ и између осталог три текстилне фабрике „Први мај“, „Нитекс“ и „Рудник“ чије је пословно царство, од најмање 25 предузећа, одавно почело да се урушава. Као и неке друге велике пословне империје домаћих тајкуна које су функционисале на бази великог дуга и са минимално сопственог капитала и углавном уз јаке политичке везе. Када тај дуг више није могао да се враћа пребацивали су се на скупе краткорочне изворе финансирања и упадали у спиралу задужености па је овакав исход био неминован, истиче наш саговорник.
Са друге стане, када је реч о „Путевима Србије” они су, по речима нашег саговорника, већи део губитка направили из пословања(7,2 милијарде динара), услед нешто нижих прихода и повећаних пословних расхода.
Александар Цветановић, професор Грађевинског факултета у пензији, каже да су се „Путеви Србије” неправедно нашли на листи губиташа јер њима, у овом тренутку, недостаје три четвртине новца да би функционисао систем за редовно одржавање путева.
– Непоштено је рећи да су они губиташи јер имају недовољно пара и за одржавање путева – каже Цветановић. Неповољно на пословање „Путева Србије” између осталог утицало је укидање прихода од акциза на гориво од којих су некада приходовали 150 милиона евра, и смањење субвенција које сада износе 7,5 милијарди динара, а 2010. су износиле чак 22 милијарде динара. Од путарина приходују око 140 милиона евра. Ти приходи не покривају одржавање путева (за које је годишње потребно између 220 и 230 милиона евра), а камоли за реконструкцију путева за шта је потребно између 250 и 300 милиона евра годишње. Треба такође подсетити да ово предузеће уместо државних одржава и локалне путеве, за шта не добија паре.
Још један од великих система – „ЕПС снабдевање” једини је међу пет првопласираних смањио губитак у односу на прошлу годину, са 9,1 милијарди на 7,1 милијарду динара. Иако ово предузеће остварује добитак из пословања крајњи резултат је негативан.
– Вероватно је реч о отписима дела ненаплаћених потраживања које је ово предузеће раније могло да наплати. Овај трошак био је 11,3 милијарде 2015. а 10,5 милијарди динара годину дана раније – објашњава Гујаничић.
Што се тиче „Железаре Смедерево”, њен нето губитак је за чак 54 одсто већи него годину дана раније, упркос оптимистичким најавама да ће челичана вођена менаџерским тимом „ХПК инжењеринга” 2015. годину завршити у плусу. Наш саговорник каже да највећи део губитка долази из самог пословања (минус од 15 милијарди динара), а осим неповољних услова на тржишту, на ово је утицао модел пословања компаније који је (због високих цена сировина) тешко одржив без субвенција. Ранија објашњења из владе била су да је повећању губитака „Железаре” највише кумовала ниска цена челика на светском тржишту, што је делом истина. Ипак, стручњаци делимично за овакве пословне резултате криве неефикасно вођење компаније. Као позитиван пример наводе НИС који је, упркос рекордно ниским ценама сирове нафте, забележио и протекле године позитивно пословање.
Аутор: Ивана Албуновић, Политика.рс
