Семенке дуње садрже чак 15 одсто уља и завидне количине важног састојка амигдалина, односно витамина Б17 који поседује антиканцерогено дејство
ДУЊА (Cydonia oblonga) представља право воће јесени. Иако је њено време од октобра до децембра, не налази се баш често у продаји. Преци данашње цивилизације знали су далеко више о њеној вредности, због чега је донекле попримила и митски значај. Потиче из југозападне Азије, односно из Ирана и Анадолије, а самоникла се јавља у средњој Европи под називом “сидонијска крушка”. Златножуте је боје, тврдог плода и опоро киселог укуса. Стари Грци су је обожавали. Код њих је симболизовала љубав и срећу, а најчешће су је припремали тако што би је издубили, напунили медом и испекли. Иначе, у стара времена дуња се сматрала симболом плодности. Уочи венчања младенци су морали да поједу дуњу да би им брак био плодан и срећан. Римљани су, опет, из ње извлачили етерична уља за производњу парфема. Французи вековима праве сир од дуње, при чему се њени плодови кувају до чврстине да могу да се секу ножем. Ова посластица посебно је била омиљена Јованки Орлеанки.
За оне који не знају, дуња представља праву витаминску бомбу. Осим минималне количине калорија и масти, богата је протеинима, угљеним хидратима, дијеталним влакнима, а садржи и пуно танинских материја и пектина. Од витамина највише има витамина Ц. Али и завидних количина каротена (провитамин А), витамина Б1 и Б2, као и ниацина. Од минерала највише је заступљен бакар, калијум, калцијум, магнезијум, натријум, гвожђе, сумпор, хлор.
Семенке дуње садрже чак 15 одсто уља и завидне количине важног састојка амигдалина, односно витамина Б17 који поседује антиканцерогено дејство. Семенке су богате и мастима, танином, пектином, шећерима, јабучном киселином, емулзином и протидом.
Дуње се сматрају изузетно лековитим воћем. Лековити су плодови, листови и семе. Од плода посебно сок и сируп. Захваљујући танину и слузи, повољно делују на рад црева и спречавање инфективних болести. Дуњин сок укуван са истом количином шећера, лечи кашаљ, астму и акутну дијареју. Печена или кувана дуња препоручује се код упале желудачне и цревне слузокоже, али и за лечење анемије. Чај од цветова дуње помаже смиривању кашља. Чај од семенки дуње делује смирујуће, отклања несаницу, као и лош мирис из уста.
Дуње се кувају или пеку, па најчешће служе за припрему компота, желеа, мармелада и воћних кашица. Добро се слажу са печеним месом, пилетином, пачијим месом, јунетином и месом дивљачи. Посебно, ако се меса пеку заједно са дуњама или се служе с умаком од дуња.
ЧАЈ ПРОТИВ КАШЉА
ДОБРО опрану дуњу очистити, пресећи на четири дела, одстранити семенке и тврди део око њих, а меснати део исећи на ситне листиће, и одмах, док не промене боју, ставити у литар вреле воде и лагано кувати 15 до 20 минута. Потом охладити, па процедити и пити у гутљајима током целог дана уколико особа осећа дисајне тегобе, кашље, промукла је или има бронхитис.
ПРОТИВ БОРА
ЗА лице без бора и лепо неговане усне народна медицина је нашла одговор такође у дуњиним семенкама. Препарат се прави тако што се једна кашичица семенки ситно исецка, а затим уситни у авану и потом прелије са две кашичице прокључале воде. Добро промешана смеса остави се да одстоји десет минута. Том мешавином мажу се испуцале усне и места на лицу са израженим борама. Да би ефекат био успешан, терапија мора бити редовна и дуготрајна.
Против бора може да се припреми и дуњин лосион тако што се 200 грама кора дуње две недеље држи у три децилитра јаче ракије, по могућству комовице. Након тога ракија се процеди, сипа у три бочице и херметички затвори. Припремљеним лосионом мажу се делови лица са борама, два пута дневно.
ФРАНЦУСКИ СИР ОД ДУЊА
ЗА овај специјалитет треба опрати два килограма дуња у хладној води и обрисати их крпом. У води се кувају са кором док потпуно не омекшају. Охлађене исеку се на комадиће и пропасирају. Добијена маса се измери, при чему се на килограм и по пиреа додаје килограм шећера.
Маса се затим поново измеша и кува на лаганој ватри 45 минута уз непрестано мешање. Скувана смеса сипа се у одговарајућу чинију, плитку стаклену посуду или у мање посудице. Када се охлади, посластицу треба исећи на коцке и уваљати у прах шећер и оставити на тамно и суво место да стоји.
Овај сир је снажан извор енергије, а може се узимати и као лек за побољшавање варења. Уз напомену да није препоручљив дијабетичарима и гојазним особама.
Новости
