УЈЕД змије на катуну изнад Валовитог језера у дурмиторском крају, умало да буде кобан по малу Бојану Крстајић (6), али је на срећу, девојчицу у последњи час спасао брат Милинко (12)! Све се догодило изненада док су њих двоје чували стадо од око 400 оваца и јагњади.
Каже да је одмах знао да мора брзо да реагује.
– Кроз главу ми је пролазила само једна реченица: “Како да је спасем”? – Видео сам раницу на потколеници која је почела да отиче и сетио се неких емисија о природи које сам зими са братом гледао на ТВ и по памћењу почео да помажем сестри. Нисам при себи имао ништа оштро, како бих расекао место где је змија ујела, али сам у руци држао ластику и направио повез изнад ране како бих спречио да се отров шири. Телефоном сам успео да добијем тату и маму и објаснио шта нам се на катуну десило. Они су потом дошли колима за Бојану и повезли је до Пљеваља, где их је пресрела Хитна помоћ.
Бојани је потом пружена медицинска помоћ и дете је после четири дана изашло из болнице.
– Ево је опет овде код нас – пресрећан је њен брат.
А, на катуну, као некада, ври од дечјег жагора. Око баке Босиљке окупили се поред Милинка и Бојане и остали унучићи, трогодишњи Неђељко и четрнаестогодишњи Миљан.
– Пуна кућа радости – каже крепка старица, којој деца, како каже, продужавају век. Добро се све завршило око наше Бојане. Срећа што је Милинко био присебан.
Бојана, окрепљена, поново трчкара поред оваца и ужива у лепоти катуна.
– Спасао ме брат – с поносом истиче девојчица.
ДОБРИ ЂАЦИ
НЕБУ под облаке, сваког лета Крстајићи истерују стоку на испашу. Ова породица, као и многе друге, живе искључиво од пољопривреде и на катуну остају све до јесени. Милинко и Бојана су ученици Основне школе “Душан Обрадовић” на Жабљаку. Милинко је завршио шести, а сестра први разред.
– Добри смо ђаци. Отворио сам профил на “Фејсбуку” и све има тамо да се нађе о мени – као из рукава одбруси сестрин спасилац.
В. Кадић, Новости.рс
Богу хвала !