Београд — Стање у буџету је никад горе него у прва три месеца 2014, а уштеда од 10 одсто у јавном сектору је ништа колико нам треба, каже уредник НИН-а Милан Ћулибрк.
“Дефицит је 620 милиона евра од јануара до марта, ако се тим темпом настави бићемо на неиздрживом дефициту од скоро 2,5 милијарде”, рекао је Ћулибрк у Кажипрсту.
Он је упозорио и да није немогуће да ове године Србија упадне у рецесију, јер већ годинама игра на ивици банкрота, а да сада све зависи од пољопривреде уздрмане поплавама и великим штетама.
Говорећи о најављеним реформама, он истиче да се о томе говори већ годинама, да је све речено сто пута и да сви практично знају шта треба радити, а да је питање само хоће ли то неко да уради. Најављено је и да ће мере бити тешке, а говорило се и о протестима. Уредник НИН-а у сусрет 1. мају каже да не верује да ће их бити.
О Телекому: Вимблдон гаји траву 200 година…
Ћулибрк каже и да нема алтернативе продаји “последње сребрнине” и да би конкуренција појела Телеком у овим условима за 20 година.
“Цветковићева влада је критикована због катастрофалних промашаја око Телекома. Расписан је тендер, а да нисмо знали ни колико ни шта продајемо”, каже Ћулибрк.
Он каже да Телеком нема шансе на тржишту јер више од половине профита уплаћује држави у буџет, а да Вип и Теленор улажу профит у развој.
“Не можете да трчите тржишну трку, ако вам неко стално завлачи руку у џеп. Могло би то у нормалним земљама, ЈТИ је државни, Теленор је државни. Постоји и трава у Вимблдону, али она се гаји 200 година, а трава код нас су све џомбе”, каже он.
“Сетимо се, било је довољно 2.000 радника да изађе да се заустави закон о раду и још три закона. То је могуће, али ја не верујем да ће се то десити. Постоји стабилна већина, а ни представници синдиката немају снагу. Снагу су им одузела та 158 посланика. То значи да ако Вучић заиста хоће да спроведе ове реформе, само од њега зависи. Има отворен простор”, каже Ћулибрк.
Ћулибрк је навео и да се држава осим најгоре ситуације у буџету суочава и са најмањим бројем запослених, без обзира на неке објављиване резултате, а наводи и да су буџетске бројке које је приказао министар Лазар Крстић по први пут истините.
“Годинама се многи расходи нису књижили и Крстић је ту у праву. Трошкови су се вешто скривали, иако то није могло да се крије од ММФ. Сада је то све приказано и ако погледате ми смо уназад 7-8 година направили укупно милијарду, а потрошили осам милијарди евра које нисмо имали”, рекао је Ћулибрк.
Такво опхођење је довело до тога да смо се константно задуживали и да ове године плаћамо милијарду евра камате, следеће године 1,2 милијарде, а оне тамо 1,4 милијарде.
“Ниједна породица не би себи допустила да се тако понаша. А са државом би требало да је исто. Близу смо границе и на ивици смо банкрота”, рекао је он.
На констатацију да је већина владе иста у претходне две године и да је исти министар доносио ранији буџет, Ћулибрк каже да ће први документ који ће показати да ли ова влада озбиљнио мисли јесте ребаланс буџета.
“Имали смо реконструкцију и два ребаланса, а годину смо завршили тако да буџет потпуно одудара од онога што закон предвиђа. Свако министарство је кршило закон о буџету, није било новца за набавке, влада је распоређивала новац, а то се тако не ради. Сада мора да буде другачије”, рекао је Ћулибрк.
Он је рекао и да у кабинету новог премијера седи много истих људи, а поводом “рокаде” министра енергетике и саобраћаја је рекао да није присталица теорија завере, али да је можда било неких жеља са стране.
Крадемо од сопствене деце
Ћулибрк је истакао да је противник линеарног смањивања плата у јавном сектору, јер ће на удару тако бити и они који плату зараде радећи од првог до последњег минута радног времена и они који ни не долазе на своја радна места.
Бацили смо 20 Фијата
Ћулибрк каже да се о решавању проблема 157 предузећа у реструктурирању прича годинама, а да то што се ништа није урадило кошта Србију “20 Фијата”.
“Ви сваке године дате 750 милиона да нешто вештачки одржавате у животу. То је за 10 година 20 нових Фијата који би сваке године извозили по милијарду евра. И то у земљи у којој сви укупно извезу 11 милијарди”, каже Ћулибрк.
“Тих десет посто није ништа колико мора да се уштине. Бојим се да ће поново да се штеди на капиталним инвестицијама. Расходи за њих су увек убедљиво испод плана, а све остало буде ту негде, нарочито за плате и пензије. Једино се штеди на капиталним инвестицијама, а ми тако деценијама крадемо од сопствене деце и сопствене будућности”, рекао је Ћулибрк.
Он каже да Србија 20 година не може да заврши коридор који ће Европа ускоро избрисати са својих мапа и да све време на штедимо на јединој ствари која може сама себе да отплаћује, диће БДП и ангажује нове раднике.
“Небитно је да ли је то пут или инфраструктура за ИТ, не можете очекивати неки раст, ако немате пут за камион који превози робу”, каже Ћулибрк.
Ћулибрк је закључио и да Србију није довео до ове ситуације неолиберални концепт.
“Најежим се кад чујем да је за Србију крив неолиберални концепт, па тих 150 фабрика би биле затворене 6. октобра да је овде у питању неолиберални концепт. Овде је на делу најгори државни интервенционизам. Ово нема везе са тржиштем, министар одлучује ко ће колико да добије”, каже Ћулибрк.
Б92
