Економија

ЕКОНОМСКИ АРМАГЕДОН! Блокиран рачун има 56.000 фирми, дугови 272,2 милијарде динара

У Србији рачун у блокади има око 56.000 привредних субјеката и то због дугова који су нарасли до 272,2 милијарде динара.

Влада је, у настојању да тај проблем реши, упутила посланицима нови предлог закона о споразумном финансијском реструктурирању, који би требало да успостави боље односе фирми и поверилаца.

У образложењу предлога овог закона који је изнет пред Владу, а у који је Тањуг имао увид, наведени су подаци Народне банке Србије да су на дан 30. априла рачуни били блокирани код 29.556 правних лица и 26.239 предузетника, због дугова од 256,7 милијарди, односно 15,5 милијарди динара.

У таквим условима, значајно се увећава и број ненаплативих кредита, односно кредита у доцњи дужој од 90 дана. Њихов укупан изност на крају септембра 2014. био је 436,7 милијарди динара или 23 одсто од укупних пласмана.

Споразумно финансијско реструктурирања је, како је наведено у образложењу, добровољно, вансудско реструктурирање дугова привреде кроз редефинисање односа између фирме у проблемима и поверилаца, пре свега банака, а преговори се воде уз подршку Привредне коморе Србије као институционалног медијатора.

Вансудско реструктурирање привредног друштва је прва опција у низу мера, а остале мере су унапред припремљени план реорганизације (УППР), реорганизација у стечају и продаја правног лица односно имовине у поступку банкротства.

“Поступак зависи од жеље банака да учествују и постигну договор. Банке, рецимо, нису заинтересоване за одрицање од права на блокирање рачуна дужника, чак и у току преговора о реструктурирању, јер остали повериоци који нису укључени у поступак, нису ограничени да рачун блокирају те могу доћи у предност у односу на банке учеснице у поступку”, пише у овом документу.

Уз то, странкама у поступку омогућена су пореска ослобођења и погодности на које не би имале право по општем уговорном оквиру.

Од усвајања сличног закона 2011. године, показало се да постоје правне празнине и непрецизности, па део проблема није ни могуће решити без измена Закона, пише у образложењу.

У досадашњим поступцима, примера ради, само је два пута закључен уговор о мировању дугова, па је зато потребно то оставити само као могућност, а не прописивати га као обавезан корак у поступку, што је прихваћено у Нацрту закона.

Такође, анализа коју су урадили ПКС и ЕБРД, показала је да се до сада често као повериоци појављују банке у стечају, које су под управом Агенције за осигурање депозита. Зато је закључено да се циљ прописивања обавезног услова учешћа две финансијске институције, да би се избегле злоупотребе и претпоставке мултилатералног приступа реструктурирању, једнако испуњава и ако се као једна од две такве институције појављује банка у стечају.

При томе је закључено да често дужници имају као повериоце само једну пословну банку и Фонд за развој, па је могуће да ће прописани услов за спровођење поступка испуњавати једна банка у стечају и тај Фонд.

Анализе које су ПКС и ЕБРД спроводиле у 2013. и 2014. години биле су основ да Министарство привреде оформи радну групу за припрему Нацрта измена и допуна Закона о споразумном финансијском реструктурирању. Нацрт је утврђен на седници Владе Србије, које је одржана 10. септембра и упућен је Народној Скупштини.

Иначе, у протеклом периоду, ПКС је спровела укупно 36 поступака од чега је успешно окончана трећина вођених поступака, а вредност реструктурираних потраживања износи близу 30 милиона евра.

Танјуг

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!