fbpx
Насловна / Србија / Експлоатација радника на српски начин
Експлоатација радника на српски начин 1

Експлоатација радника на српски начин

Марко Косовац (28) преминуо је након повреде коју је задобио радећи у краљевачкој градској чистоћи. Чињеница да је повреда настала на послу није омела Јавно комунално предузеће „Чистоћа“ да несрећном младићу да отказ. И то – док је лежао у коми!

У ЈКП „Чистоћа“ се позивају на правне финесе и кажу да се не ради о отказу већ о раскиду уговора у складу с прописима који регулишу правни статус ангажованих радника по основу уговора о привремено-повременим пословима.

Несрећни младић био је ангажован по основу оваквог уговора, а такви радници су у великој мери обесправљени и дискриминисани у односу на запослене на неодређено или одређено време.

Довољно је да се један дан не појаве на послу и да се уговор по аутоматизму раскида. У конкретном случају, испоставило се да им отказ следи и кад на посао не могу да дођу због повреде коју су задобили на послу.

Ангажман по основу уговора о привремено-повременим пословима представља рад ван радног односа и такви радници се формално воде као незапослени, па сходно томе не уживају многа права које запоследнима гарантује Закон о раду.

За њих не важи предвиђена заштита од отказа, немају загарантовано право на годишњи одмор, минималну зараду, топли оброк, отпремнине… Другим речима, они су савремени робови, па отуд не чуди што послодавци све чешће до радника долазе управо склапајући ове дисуктабилне и с хумано-етичке тачке гледишта експлоататорске уговоре.

Да је на овом пољу највише злоупотреба потврђује нам и београдски адвокат Драган Васић. Он каже да злоупотреба овог вида упошљавања постоји готово три деценије.

– Суштина је у томе да је особа формално ангжована путем уговора о обављању привремених и повремених послова, а фактички обавља сталан и системазиван посао код послодавца – објашњава Васић.

Према његовим речима, у пракси се најчешће фиктивно мењају назив и опис радног места како би се на први поглед стекао утисак да радник не ради дуже од 120 радних дана исти посао, колико је максимално дозвољен ангажман по основу уговора о привремено-повременим пословима.

– Таква особа формално-правно није у радном односу, није јој ни зарада исти, већ по правилу за исти рад добија од 30 до 70 одсто нижу новчану накнаду у односу на раднике из радног односа. А уговор о обављању привремених и повремених послова послодавац може раскинути у сваком тренутку и без икаквког образложења – истиче адвокат Васић.

У српској верзији неолибералног капитализма, чак и кад сте у радном односу, ништа вам не гарантује да ћете избећи бахатост и израбљивање послодавца. Један од таквих апсурдних случајева који синдикатима треба да наметне озбиљније преговоре заштити права радника са послодавцима и законодавцима јесте и случај Снежане Пешовић, породиље која је сама плаћала доприносе како би је послодавац пријавио. Она је дуже од деценије радила на црно. Кад је остала у другом стању, послодавца је замолила да је пријави због здравствене књижице. Он је пријаву условио тиме да му она сама даје новац за доприносе. На крају је Снежана њему исплаћивала 4.000 динара више него он њој?! И не само то, већ јој доприносе и плату за два и по месеца није ни уплатио, иако је од ње добио новац. На крају јој је и дао отказ док је била на породиљском, иако је то кршење Закона о раду који не дозвољава отказ трудницама и породиљама.

Како год да окренете, било да су ангажовани на пословима ван радног односа или по одредбама закона о раду, радници надрљају.

До заштите судским путем

Како радник који је ангажован по основу уговора о привремено-повременим пословима да заштити своја права? Прво, пред надлежним основним судом треба да тражи да му се ретроактивно утврди радни однос на неодређено време, а затим да тужи послодавца.

– На тај начин може да оствари не мале разлике између новчане накнаде коју је примао и зараде коју би остварио као запослени, све с припадујућом каматом. Такви спорови у просеку трају годину дана – каже адвокат Драган Васић, који се годинама бави овом врстом радних спорова.

Затвореницима чувају радно место

Законодавац је више водио рачуна о праву на рад кажњеника него људи ангажованих на привремено-повременим пословима. Тако у се члану 79 Закона о раду предвиђа мировање радног односа запосленима који одсуствује с посла због издражавање казне затвора у трајању до шест месеци. Послодавац је дужан да им чува радно место, где су они дужни да се појаве у року од 15 од дана по повратку из затвора.

Ј. Арсеновић – Вести

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Бивши радници ПKБ-а блокирали Зрењанински пут, траже исплату акција за које су ускраћени 11

Бивши радници ПKБ-а блокирали Зрењанински пут, траже исплату акција за које су ускраћени

Бивши радници и пензионери некадашњег Пољопривредног комбината Београд (ПKБ) блокирали су данас на сат времена …

Минималац у региону: У Македонији најгоре, Словенија и Хрватска далеко испред Србије 12

Минималац у региону: У Македонији најгоре, Словенија и Хрватска далеко испред Србије

Најнижу минималну плату у земљама региона примају запослени у Северној Македонији, само 203 евра. Према …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *