Свет

Ескалација сајбер-рата са Кином

Вашингтон – У углавном невидљивом сајбер-рату у којем нема фронтова нити униформисаних војски, улог је повећан између два главна актера, САД и Кине, јавним идентификовањем хакерске војне јединице у Шангају која се сматра одговорном за неке од најдрастичнијих упада у системе америчких корпорација.„Мондијант”, америчка компанија за компјутерску безбедност, која је досад била мало у вестима – проблеме својих клијената решавала је дискретно, изван очију јавности – издала је детаљни извештај на 60 страна, износећи доказе о постојању кинеске војне „Јединице 61398” и описујући њене методе којима су, како се предочава, „систематски крадене стотине терабајта података из најмање 141 организације, почев од 2006”.

На овај начин званични државни кинески хакери су се домогли интелектуалне својине, пословних планова и технолошких процеса из 20 индустрија.

У Пекингу је ово одмах одлучно демантовано: оптужбе „Мондијанта” су проглашене неоснованим, неодговорним и непрофесионалним. „Кина се апсолутно противи свакој форми хакерства”, изјавио је према Ројтерсу, гласноговорник Министарства спољних послова, напомињући да је Кина уствари жртва оваквих подухвата који махом долазе из САД.„Мондијант”, чије је седиште у Александрији, у непосредном суседству Вашингтона, а оперативни центар у Калифорнији, наводи да поменута хакерска јединица коју интерно назива „Шангајска група”, ради у једној шангајској 12-спратницичију локацију детаљно описује и да запошљава више од хиљаду компјутерских експерата чија је додатна квалификација и перфектно владање енглеским језиком.

Посебно су проучене методе тројице тамошњих хакера чији су сајбер-надимци „Ружни Горила”, „Дота” и „Супертврди”. Прибављене су и њихове имејл адресе, као и бројеви телефона и, наравно, детаљно анализиране њихове хакерске технике.

Вашингтон досад није званично указивао прстом на Пекинг као виновника учесталих провала у владине и пословне компјутерске системе, али су последњих месеци учестале изјаве високих функционера владе, укључујући ту и председника Обаму, о растућој претњи које ове активности доносе националној безбедности.

У недавном говору о „стању нације”, Обама је рекао како се зна да „стране земље и компаније краду наше корпоративне тајне”, али и да „наши непријатељи сада настоје да стекну могућност саботаже наше електродистрибутивне мреже, наших финансијских институција и система за контролу ваздушног саобраћаја”.

Скорашња „Национална обавештајна процена”, поверљиви документ који је резултат консензуса свих 16 обавештајних агенција САД, такође, према детаљима који су достављени медијима, указује на растућу опасност од сајбер-диверзија, али и именује неке актере, међу којима је и Кина.

Бела кућа је овога пута саопштила за извештај „Мондијанта”: „Ми смо нашу забринутост због сајбер-крађа кинеским званичницима предочили на највишем нивоу, укључујући и онај војни, и то ћемо и наставити”, изјавио је Томи Вијетор, споуксмен Националног савета за безбедност.

Према „Њујорк тајмсу”, у следећих неколико недеља, високи функционери америчке владе намеравају да кинеским колегама предоче како обим и усавршеност напада представљају претњу самим темељима односа између две земље.

Најдаље је у критици Кине отишао конгресмен Мајк Роџерс, републикански председник Обавештајног комитета представничког дома. „Ми знамо да Кинези сада немају мотива да престану са својим упадима”, рекао је у интервјуу „Њујорк тајмсу”. „Ако им за то не испоставимо високу цену, они ће упаде само убрзати.”

Одређивање „високе цене” је међутим дипломатски осетљиво, јер ни Америка није сасвим чиста у овом погледу: већ само идентификовање „Шангајске групе” је својеврсни чин сајбер-шпијунаже (додуше дефанзивне), а прошлогодишње признање да су досад најсавршенији вируси, „стакснет” и „флејм” који су саботирали иранска нуклеарна постројења дело америчких, такође државних хакера, доказ је да САД није само жртва.

Све ово упућује да је трка у сајбер-наоружању увелико у току, али да још није сазрело време да се она обуздава неким међународним уговорима. Нису такође дефинисана ни правила овог ратовања – нема још „црвених линија” које би одређивале дозвољено од недозвољеног – што гарантује да ће се сукоб сваког против свих наставити.

 

М. Мишић

Политика

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!