fbpx
Насловна / Србија / ЕУ: Без опоравка привреда земље Западног Балкана тешко до чланства
ЕУ: Без опоравка привреда земље Западног Балкана тешко до чланства 1

ЕУ: Без опоравка привреда земље Западног Балкана тешко до чланства

Европска унија је наложила земљама Западног Балкана да до јануара 2015. израде уверљиве планове економског опоравка и реформи да би се подршком из фондова и под надзором ЕУ, као и средствима већ консултованих међународних финансијских организација, помогло региону да се економски приближи Унији.

То је нови стуб и приступ ЕУ перспективи чланства за државе Западног Балкана, ставили су до знања високи званичници у Европској комисији, подвукавши да ће економске реформе у региону убудуће снажно усаглашавати с полугодишњим праћењем спровођења економско-финансијских задатака у самој Унији.

Европски функционери су прихватили оцену да ће те реформе бити веома тешке и за грађане мукотрпне, али су мишљења да су за балканске државе нужне темељите структурне реформе, укључујући јавна предузећа, као и либерализација тржишта радне снаге, уравнотежење буџетских трошкова, преустројство пензионог система и одрживо финансирање здравства.

Како је показала и расправа у бриселском Центру за европску политику, нужни су не само „стезање каиша“, већ и нови подстицаји да би се повратио замах проширивању, како су то навели независни стручњаци и банкари, нагласивши да „ако нема привредног раста, неће бити ни чланства у ЕУ“.

Они су предочили и да се утврђене политике кресања буџетских дефицита, дугова и подстицаја привредном расту и запошљавању, у већини случајева само упола спроводе.

Такође је речено и да прилична задршка унутар ЕУ постоји према уласку нових чланица са Западног Балкана јер се то види као долазак економски слабих држава, уз велике проблеме у владавини закона, оптерећене и међусобним етничко-територијалним и другим споровима.

Милица Делевић, функционерка Европске банке за обнову и развој, подвука је да и неке велике чланице ЕУ не желе да улазак нових чланица угрози функционисање саме ЕУ. Она је подвукла да је за опоравак Западног Балкана „кључ и нада“ да се обезбеде средства за савремено образовање.

На опаску новинара да је на Западном Балкану некад велика енергија и воља грађана за европске реформе потрошена због корупције, немоћи или помањкања воље политичких владајућих структура да истински преобразе привредне и политичке структуре, европски званичници су се сагласили да је то стварност, али да алтернативе реформама нема, колико год болне оне биле.

На питање да ли ће ова нова политика ЕУ, у којој је добро управљање привредом и покушај да се економије бар неких земаља региона приближе, односно смањи јаз који их дели од просека економског развитка унутар ЕУ, бити нека врста обавезујућег пакта ЕУ и западнобалканских влада, одговор је гласио да је то управо план за економски опоравак региона уз подршку ЕУ и светских финансијских
организација.

Директор за проширивање у Европској комисији Кристијан Данијелсон је у расправи у Центру за европску политику објаснио да ће смернице за ту нову политику према Западном Балкану сваке године утврђивати и усвајати Европска комисија и Савет министара ЕУ и то већ почев од идућег јануара, што се све јасно темељи и на договору утаначеном на састанку ЕУ-Западни Балкан у августу ове године у Берлину.

Земље Западног Балкан морају усвојити и спровести много уверљивији програм реформи, знатно шири од уравнотежења буџета и делотворнијег пореског система, рекао је он.

Једна од поука недавне финансијске кризе је да земље морају трошити оно што зараде и оснажити економску конкурентност, подвукао је Данијелсон. Према његовим речима, убедљив програм националних реформи и знатно снажнији механизам надзора Европске комисије за спровођење тих реформи биће снажан знак Европске уније који ће уверити инвеститоре, али је национални приоритет стварање добрих услова за пословање.

Инвестиције ће доћи само ако западнобалканске земље буду у стању да докажу примену чврстих планова и обавежу се на опипљиво побољшање услова и климе за инвестирање, поручио је високи званичник Европске комисије.

Нови приступ ЕУ, додао је, темељи се на укључивању шире заинтересованих актера у примену националних планова опоравка и приближавања економија региона степену развитка, циљевима и политици раста, конкурентности и већег запошљавања унутар ЕУ.

Национални економски планови отуд морају бити усаглашавани у равни премијера, а не само министара финансија држава Западног Балкана, и имати одговарајућу подршку буџета и фондова. Функционер Комисије рекао је да шире консултације уз учешће парламената, регионалних и локалних власти, социјалних партнера и цивилног друштва треба да обезбеде преузимање обавеза и способности за спровођење реформи.

Већ је Стратегијом проширивања Европске комисије, коју ће у децембру усвојити и водји ЕУ, утврдјен нови приступ политици усмеравања Западног Балкан ка чланству у Унији.

У Комисији у Бриселу наглашавају да је „кључни приоритет за владе региона темељито побољшање у руковођењу економијом“ и додају да „поуке“ које су у ЕУ извучене из економске и финансијске кризе јесу да се морају решити буџетски и финансијски проблеми, па је успостављена „и својеврсна економска влада унутар Уније“.

Нужност битног побољшања управљања привредом се за земље Западног Балкана темељи на три стуба – реформу државне управе, владавину права и програм економског преустројства у циљу постизања одрживог привредног раста, а с циљем да се економије тих земаља ојачају и припреме за будуће обавезе и захтевну конкуренцију унутар ЕУ.

 

Бета

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Због политике подршке страним инвеститорима који стварају јефтина радна места Србија остварила најмањи раст у региону 11

Због политике подршке страним инвеститорима који стварају јефтина радна места Србија остварила најмањи раст у региону

Члан Председништва Странке слободе и правде Душан Никезић оценио је данас да привреда Србије бележи …

Двадесет четири године од „Олује“: Етничко чишћење Срба којим се ЕУ и НАТО и данас поносе 12

Двадесет четири године од „Олује“: Етничко чишћење Срба којим се ЕУ и НАТО и данас поносе

Хрватска војска је 4. августа 1995. године на подручју тадашње Републике Српске Крајине почела операцију …

4 Коментара

  1. Kristi Marinkovic

    Pa kako da se oporavimo kad nista vise nemamo.

  2. Predrag Ilic

    Није нам крива Европа, наши политичари су нас уништили и покрали НАШИ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *