ЕУ спремна да Грчку „пусти низ воду“

ЕУ и моћне државе евро зоне посредно су „запретиле“ Грчкој поводом могућих исхода превремених парламентарних избора. На тим избоирма, заказаним за 25. Јануар, велику шансу за водећу улиогу имају Сириза и њен лидер Алексис Ципрас који није по вољи ЕУ и Немачке.

Застрашивање бирача

Тако је високи функционер партије немачке канцеларке Ангеле Меркел, Михаел Фукс (лисица) рекао:

“Ако Алексис Ципрас из грчке левичарске партије Сириза мисли да може да заустави реформске напоре и строге мере штедње, онда ће “тројка” морати да заустави кредите Грчкој.“

На овај начин ЕУ и Немачка послале су директну поруку грчким бирачима али и опомену да еврозона није по сваку цену заинтересаована за грчку позицију у еврозони, и да „погрешна“ политичка одлука бирача може Грчку да изведе из еврозоне или да је доведе под додатни притисак и уцене. Зато „политичка лисица“ Михаел Фукс шаље поруку кроз лист Рајнише пост:

„Прошла су времена када смо морали да спасавамо Грчку. Више нема могућности за политичке уцене“ .

Ове оцене европских и немачких политичких званичника могу само негативно утицати на грчке бираче да под утицајем националног поноса и потребе заштите националног индентитета управо „из пркоса“ гласају за Сиризу и Ципраса и тако озбиљно уздрмају еврозону, финансије и европске берзе и банке које су укључене у економски програм оправка Грчке, тежак око 240 милијарди евера.

Грчко-турска „усијања“

Поједине прогнозе за актуелне догађаје у Европи указују да би у 2015. могло да дође до заоштравања сукоба између Грчке и Турске око спорних налазишта гаса у Егејском мору. То би могло да доведе и дипломатских сукоба и војних чарки Атине и Анкаре што би утицало на општу милитаризацију региона и нестабилност саме Грчке у 2015 години. Уколико се то деси, до краја године воде северно од Кипра постаће део милитаризоване зоне у обрачуну две државе чланице НАТО и може довести до „блокаде“ за Европу стратешког гасног пројекта на Медитерану, искључивањем могућности за изградњу терминала природног гаса на Кипру или гасовода у североисточном Медитерану.

Ако се има у виду да је Русија договорила гасни аранжаман са Турском са краком према Грчкој, онда би активирање конфликта Грчке и Турске видно угрозило енергетску безбедност у овом делу Европе.

Могућа гасна криза у Медитерану, повезана са изборима у Грчкој, доводи до претње од заоштравања односа у егејском басену што може бити праћено грађанским побунама и у Грчкој и Турској. То повећава и ризик за предстојећу туристичку сезону у Грчкој и претњу Турске да преузме грчку турситичку клијентелу. У исто време и Турска под Ердоганом је у зони високог ризика према ЕУ што би такође могло да подстакне озбиљније сукобљавање Грчке и Турске.

 

Никос Арванитес, Атина

Балкан магазин