Ево шта је Вучићев режим договорио са ММФ (видео)

Београд — Србија и Мисија Међународног монетарног фонда постигли су договор о склапању трогодишњег аранжмана из предострожности у вредности од око милијарду евра.

То је изјавила шефица мисије ММФ за Србију Зузана Мургасова на конференцији за новинаре у Влади Србије, наводећи да споразум треба да одобри руководство и извршни одбор ММФ.

Економски програм који би Влада Србије спровела у договору са ММФ-ом, како је објаснила Мургасова, има за циљ да створи услове за макроекономску стабилизацију, одржив раст и нова радна места у средњорочном периоду.

Мургасова је рекла да ће изазови владе и даље бити висока стопа незапослености, висок јавни дуг и висок дефицит буџета.

У наредном периоду потребно је спроводити мере економског опоравка које ће обезбедити макроекономску стабилност, отварање нових радних места, спровођење фискалне консолидације, која треба да заустави раст јавног дуга, рекла је Мургасова.

Фискална консолидација, како је рекла, има два циља – да обузда високу јавну потрошњу, односно укупне трошкове за пензије и плате у јавном сектору, као и смањење издатака из буџета за јавна предузећа.

Пратеће структурне реформе требало би да омогуће отварање нових радних места, смањење јавног дуга, а фискална консолидација треба да смањи високу јавну потрошњу, пре свега у јавном сектору који је буџетски корисник, уз истовремену бригу о социјално најугроженијем слоју становништва, указала је она.

Фискално прилагођавање би, како је рекла, требало да омогући и релаксацију монетарне политике, ако то и спољни услови дозволе. То би, према њеним речима, омогућило и снижавање каматних стопа.

Вујовић: Треба уштедети 1,4 милијарди евра
Министар финансија Душан Вујовић изјавио је да је најважнији ефекат договора о новом аражману с ММФ-ом то што ће тај програм почети да се примењује од 1. јануара 2015. године, те да Влада Србије сада има све елементе за планирање буџета за 2015. годину.

Са ММФ-ом је постигнут договор о 200 одсто квоте коју Србија има у ММФ-у и “она се не повлачи, али стоји ту за сваки случај”, рекао је Вујовић, објашњавајући шта значи милијарду евра, коју ће Фонд одобрити као кредит Србији у новом аранжману из предострожности.

Фото: Тањуг
Фото: Тањуг
Вујовић је рекао да, након постигнутог договора с ММФ-ом, влада има све елементе за финализацију припреме буџета за 2015. годину и све елементе за фискалну стратегију за трогодишњи период.

“Од данашњег дана сви ти кључни елементи су на месту, укључујући и укупно смањење јавног дуга и дефицита”, рекао је Вујовић.

Вујовић је напоменуо да је с ММФ-ом договорено да се у наредном трогодишњем периоду дефицит буџета смањи на четири до 4,25 одсто БДП-а или на око 1,3 до 1,4 милијарди евра.

Имплементација и праћење извршење мера биће радјено квартално, са врло прецизно одредјеним мерама праћења, од мера макроекономске стабилности, до фискалног извршавања и других мера који ми сами бирамо и у договору с ММФ-ом спроводимо, објаснио је Вујовић.

Пресудно ће бити величине смањења, а не појединачне мере, нити су пресудни негативни аспекти програма, казао је министар финансија и нагласио да је циљ свих тих мера изводјење земље на пут одрживог раста и развоја, уз смањење незапослености.

У протеклих шест месеци је стопа незапослености смањена за 3,8 одсто и поред губитака и пропуштене добити услед мајских поплава, подсетио је Вујовић.

Србија је у последњих 15 година имала три споразума са ММФ-ом – 2001, 2004. стенд-бај споразум и 2009. аранжман из предострожности. Мисија ММФ-а је пре тога последњи пут била у званичној посети Србији од 26. фебруара до 13. марта ове године.

Последњи аранжман Србије и ММФ-а склопљен је крајем септембра 2011, а замрзнут фебруара наредне године, јер је буџет за 2012. одступио од договореног фискалног програма.

“Помоћи ће и НБС”
Гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић рекла је да ће и НБС са своје стране дати допринос убрзању кредитне активности, подсећајући да је у том смислу, на последњој седници Извршног одбора НБС донета одлука о смањивању референтне каматне стопе са 8,5 на осам одсто, као и измене одлуке о обавезној резерви банака .

Министар финансија Душан Вујовић рекао је да је ово историјски тренутак за Србију, будући да овај циклус разговора траје већ од друге половине септембра. Вујовић је подсетио да је аранжман са ММФ последњи пут потписан 2011. године, али је “кратко трајао”, јер нисмо испунили план.

Сада, како каже, сви морамо да дамо допринос реформама, како би касније с правом могли да очекујемо напредак.

Конференцији у Влади Србије присуствовао је и стални представник ММФ у Београду Даехенг Ким.

 

Бета, Танјуг, Б92