Јанукович не може и не сме потписати споразум о слободној трговини и придруживању ЕУ. Кад би то учинио, изгубио би цену гаса и руске кредите и тиме би се вратио тамо где је био и до априла 2010. и у јесен ове године. Нашао би се пред банкротом и социјалном кризом
Људе на кијевски Мајдан (Трг независности) ујутро довозе као на посао. Потом их на ноћење одводе у припремљене павиљоне. Плус, оформили су цео штаб политтехнолога, агитпроп, обезбедили организаторе масовних акција, плус стране консултанте, плус припреме за специјалне операције типа пребијања новинарке Татјане Черновол
Ипак, једина перспектива за Украјину данас је постепено зближавање са Евроазијским економским савезом. Не мислим да се ради о приступању. Смисао компромиса између Путина и Јануковича је у поступности и секторском приступу. Украјина ће у Царинској унији Русије, Белорусије и Казахстана остати посматрач, а када буде створен Евроазијски савез – биће потписан неки споразум који ће фиксирати неки посебан статус за Украјину
УКРАЈИНСКИ политички експерт и директор Института за политичке анализе и међународна истраживања Сергеј ТОЛСТОВ дао је интервјуу московској агенцији REGNUM. Са амбицијом да испод 2013-те подвуче политичку и стратешку црту.
РЕГНУМ: Током читаве прошле године у Украјини се само говорило о потписивању Споразума о придрућивању ЕУ, да би у последњем тренутку сам Кијев одустао од тог корака. Шта је разлог да земља тако поступи и како ће се даље развијати односи са Европском унијом?
ТОЛСТОВ: Сматрам да је сама поставка проблема европских интеграција Украјине путем потписивања споразума о слободној трговини и придруживању ЕУ била режија и огромна специјална операција Запада. Суштина тог споразума била је да омогући да се на Украјину врши снажан и непрестани притисак, укључујући и делимичну дипломатску блокаду. Фактор Тимошенко се притом користио да би се одржало стање вертикалног управљања. Све је требало да се заврши потврдом вертикалног управљања и спољноплолитичком контролом Украјине, пошто је сама поставка питања европских интеграција према условима споразума потпуно бесмислена – он ни на који начин није одређивао будуће осносе Украјине и ЕУ.
Након што је Русија блокирала Украјину, Јанукович је учинио снажан искорак у правцу Европске уније и унутар своје Партије региона био чак забранио сваку дискусију и исказивање незаодвољства.
Зашто је тако било? Зато што је то првенствено одговарало олигархијским групама које имају имовину широм Европе и Америке, али немају статус равноправних учесника у транснационалном капиталу без обзира што су њихови холдинзи регистровани по европским земљама – у Холандији, Шведској, Швајцарској, Италији, Аустрији и на Кипру. Власници те имовине су легалне европске структуре, али сви ти људи немају, на пример, визе за улазак у САД. На њих у сваком тренутку притисак могу да изврше Стејт департмент или Служба за финансијски мониторинг САД
Украјински олигарси су зато на потписивање споразума о асоцијацији гледали као на нешто што повећава вредност њихове имовине. Иначе, кад почну да говоре како ће, са споразумом о зони слободне трговине са ЕУ, вередност њиховог капитала порасти 2-3 пута, ја обично питам: да ли ви то верујете да ће по вредности номиналне имовине Ринат Ахметов постати богатији од Ротшилда?
РЕГНУМ: Фактички су попозиција и западне дипломате успеле да стану на чело протеста који су почели без њих?
ТОЛСТОВ: Успели су да од стихијног протеста створе организовани – тако што су стали на његово чело, трансформисали га и ојачали. Чак су успели да пређу на активна дејства и прошире сфере контроле у Кијеву.
Без добре организације није могуће окупити ни 2-3 хиљаде људи и повести их кроз центар Кијева, организовати разне протестне акције, потом их склонити, организовати снабдевање, сместити их по становима, наћи простор у који се може сместити неколико хиљада људи. А све је то било организовано.
Били су припремљени павиљони где људе одводе на ноћење, а затим их ујутру, као на посао, довозе на Мајдан (кијевски Трг независности). Плус, оформили су цео штаб политтехнолога, агитпроп, обезбедили организаторе масовних акција, плус стране консултанте, плус припреме за специјалне операције типа пребијања новинарке Татјане Черновол.
РЕГНУМ: Непосредно пред самит у Виљнусу, у украјинским медијима „процурела је информација из поверљивих извора“ да ће, без обзира на све, споразум о асоцијацији бити потписан. Сада се објављују документи у којима се тврди да се наводно припрема фазно приступање Украјине Царинској унији Русије, Белорусије и Казахстана. Шта ће бити током 2014. године? Да ли ће Украјина у марту потписати Споразум са ЕУ, почети реално зближавање са Царинском унијом или сачувати своју „политику више праваца“?
ТОЛСТОВ: У суштини, ситуација је веома глупа. Опозиција и власт настављају са агитацијама за европске интеграције. Иако је очигледно да је садашњи текст о придруживању сахрањен јер га Кијев не може потписати чак ни ако смени председника.
Јанукович не само да га не жели, већ га и не може потписати. Кад би то учинио, изгубио би цену гаса и руске кредите и тиме би се вратио тамо где је био до априла 2010. – до Харковског споразума – и у јесен ове године. То јест, нашао би се пред банкротом и социјалном кризом.
Једина перспектива за Украјину данас је постепено зближавање са Евроазијским економским савезом. Не мислим да се ради о приступању. Смисао компромиса између Путина и Јануковича је у поступности и секторалности овог процеса. Украјина ће остати посматрач, а када буде створен Евроазијски савез – биће потписан неки споразум који ће фиксирати посебне услове у овој фази. Биће то неки посебан статус за Украјину.
Превео Горан Шимпрага
