Европска унија захтева да дозволимо продају и промет ГМО отрова!

Србија треба да уложи веће напоре како би смањила ниво субвенција који је висок и додатно се благо повећао у првој половини 2014. године, рекао је 9. октобра шеф одељења за европске интеграције Делегације ЕУ у Срибији Фрејк Јанмат (Фреек Јанмаат).

Брисел тражи смањење субвенција и закон о ГМО

Он је препоручио властима да државне монополе реформишу, као и да повећају ефикасност јавних предузећа уопште узев, између осталог јер тако неефикасан систем гуши привреду. Најавио је и да ће 23. октобра у Београду бити одржана конференција ЕУ и региона о економским темама у Београду.

– Знамо да се тај ниво благо повећао у првој половини 2014. године и када се упореди са стањем у Европској унији виде се велике разлике – рекао је Јанмат на представљању економског дела извештаја Европске комисије о напретку у европским интеграцијама.
Он је рекао да не располаже најновијим подацима, али да је у 2013. години удео субвенција у БДП-у Србије био 2,6%, а у ЕУ 0,8%.

Јанмат је истакао да се мора унапредити начин пријављивања државне помоћи надлежној комисији, као и да то тело мора бити независније будући да га сада чине представници институција које додељују помоћ.

Он је указао на присуство државног монопола у областима енергетике, транспорта и пошта, истакавши да је на Влади Србије да одлучи да ли ће то питање решавати приватизацијом или реструктурирањем.

“ЕУ не каже да се морају нужно приватизовати, али би било препоручљиво да се реконструишу како би били сличнији приватним предузећима, односно профитабилнији и ефикаснији”, рекао је Јанмат.

Према његовој оцени, примена новог Закона о јавним предузећима није донела довољно побољшања и та предузећа и даље имају много запослених и нису ефикасна. Упозорио је да се та питања тичу утицаја државе на привреду и да се не остављадовољно простора за развој приватног сектора.

Потребне одрживе јавне финансије

Јанмат је указао да је Влада Србије кренула у решавање питања јавног дуга и буџетског дефицита, предузимањем мера за фискалну консолидацију попут смањивања плата и пензија и субвенција и додао да би дефицит ове године могао да достигне 7 или 8 одсто БДП-а, док је дуг већ сада 70 одсто.

– То је неопходан корак да би јавне финансије биле одрживе, али чекамо да видимо како ће изгледати буџет за наредну годину и фискална стратегија за наредне три године – рекао је Јанмат.

Као негативне показатеље српске привреде навео је незапосленост од 22%, прогнозу за пад привреде у 2014. измеду 0,5 и 1%, као и удео лоших кредита који се повећао са 20 на 23% у другом кварталу 2014. године.

Јанмат је указао и на позитивне показатеље рекавши да је инфлација смањена, док су подаци о извозу охрабрујући, а порастао је и извоз у ЕУ што према његовим речима показује да су сектори у којима је повећан извоз већ спремни за конкуренцију на европском тржишту.

Када је реч о пословном окружењу он је рекао да и даље дуго траје издавање грађевинских дозвола, али да се цине кораци да се то убрза и указао да се судске одлуке у привредним споровима тешко спроводе.
Оценио је и да систем образовања и захтеви на тржишту рада нису усаглашени.

Потребан закон о ГМО, реституција добар корак

Указао је да Србија на путу ка ЕУ, али и за чланство у Светској трговинској организацији, треба додатно да усклади своје прописе о генетски модификованим организмима са европским законодавством које, како је истакао, нуди висок степен заштите.

Јанмат је рекао да је остварен добар напредак у јавним набавкама и додао да је нови закон који се примењује од прошле године допринео смањењу набавки по хитним процедурама и омогућио повећање броја учесника на тендерима.

Доношење Закона о раду је окарактерисао као корак у добром правцу који ће стимулисати запошљавање, уз напомену да га је потребно још унапредити када је реч о агенцијама за изнајмљивање радне снаге.

Главна препорука Србији на економском плану је примена усвојених закона, попут Закона о приватизацији, о стечају и законских измена о ПИО, као и фискалних мера.

Јанмат је казао да је Европска комисија као позитивно оценила почетак враћања имовине која је одузета. Истакао је да је након истека двогодишњег рока за подношење захтева за повраћај имовине у марту Агенција за реституцију почела да доноси одлуке о тим захтевима.

Он је навео да је до сада враћено 3.500 хекатара пољопривредног земљишта и 500 хектара грађевинског, као и 2.600 станова.

Јанмат је рекао да је добро што је остварен напредак у том процесу јер ће то пружити јаснију слику имовинских права, што доприноси побољшању инвестиционе климе.
Стоп за Јужни ток

Јанмат је рекао да је став Европске комисије је да Србија не треба да почне изградњу гасовода Јужни ток док се споразум о томе не усклади да европским прописима.

Упитан да ли је пројекат Јужни ток правно или политичко питање, он је нагласио да је то техничко и правно питање за Европску унију и да, ако се споразум усклади са европским прописима, Јужни ток може да се гради. Премијер Србије Александар Вучић је на дан када је извештај објављен, 8. октобра, рекао да изградња Јужног тока зависи од ЕУ.

Јанмат је рекао и да је потребно раздвојити делатности у Србијагасу .

Поздравио је напредак остварен у либерализацији тржишта струје, као и то што су Београд и Приштина усвојили акционе планове о примени енергетског споразума, као и уговоре оператера у преносу струје.

Оценио је и да се у области енергетике и саобраћаја улажу напори како би се ти сектори модернизовали, и додао да је Европска комисија свесна да је за то потебно време али и да треба уложити напоре како би се тај процес убрзао.

 

Еурацтив