БЕРЛИН – Према истраживању које је спровела Фондација Конрад Аденауер (КАС), Европска народна партија и Социјалисти и демократе остаће две највеће групе у Европском парламенту након избора 2019, али са смањеним бројем места. Због раста и деснице и левице, велика коалиција ове две снаге више неће бити довољна, те ће морати да им се придруже и либерали.
У периоду септембар-октобар, показује истраживање, у 12 од 28 чланица ЕУ (рачунајући Уједињено Краљевство) најјача политичка партија припадала је Европској народној партији (ЕПП).
У истом периоду, у седам држава најјача партија долази из редова Партије европских социјалиста (ПЕС), у три из Савеза либерала и демократа за Европу (АЛДЕ), а у Белгији је снага ове две групације изједначена.
У три државе (Уједињеном Краљевству, Мађарској и Пољској) најјаче су партије које КАС одређује као евроскептичне конзервативне, док у једној чланици, Италији, предност имају десни популисти.
Релативни успех ЕПП-а, наводи КАС, може се објаснити, са једне стране, слабошћу социјалистичких партија, и са друге, партијском фрагментацијом у многим државама.
Пројекције резултата на изборима за Европски парламент 2019. говоре да ће ЕПП, која тренутно има 29% места у Европском парламенту, благо назадовати и завршити са између 24,8% и 27,2%. Ипак, задржаће позицију водеће паневропске партије, са око 185 од 750 места.
Партија европских социјалиста, са друге стране, доживеће озбиљније губитке и са 25% места спашће на 19,3%, показују пројекције. Разлог за то, између осталог, биће немогућности британске Лабуристичке партије да учествује на даљим изборима (Конзервативна партија није члан Европске народне партије, већ Европских конзервативаца и реформиста).
Најзначајнији догађај, ипак, биће раст група Уједињена европска левица-Нордијска залена левица (ГУЕ-НГЛ) и њихових идеолошких супарника, Европе нација и слободе (ЕНФ), којој припадају француски Национални збор, Слободарска партија Аустрије, италијанска Лига и друге. Са око 11% места, ове две групе ће скочити на преко 20%, а заједно са Европским конзервативцима и реформистима, чија ће окосница постати пољска Партија права и правде, имаће укупно 29%, предвиђа КАС.
Ово значи да досадашња велика коалиција ЕПП-ПЕС неће бити довољна, већ ће три „умерене“ опције – конзервативци, социјалисти и либерали, морати да се удруже како би обезбедили већину.
Што се тиче састава парламентарних група, КАС предвиђа више могућих сценарија. Оно што у овом тренутку привлачи највише пажње јесте да ли ће АЛДЕ и француски председник Емануел Макрон удружити снаге или остати подељени. У првом случају могуће је да нова група стигне и до 114 посланика, наспрам тренутних АЛДЕ-ових 68.
Исто тако је још увек нејасно која ће група постати тачка окупљања партија деснице – Европа нација и слободе или Европски конзервативци и реформисти. У зависности од исхода, и једна и друга би могле да удвоструче чланство, поготово ако се узме у обзир да ће се група Европа за слободу и директну демократију, у којој се налазе Партија за независност Уједињеног Краљевства (УКИП), Алтернатива за Немачку (АфД) и Покрет пет звездица, вероватно распасти након Брегзита.
Такође се поставља питање да ли ће Сириза грчког премијера Алексиса Ципраса придружити, како се спекулише, Социјалистима и демократама или остати део ГУЕ-НГЛ. С обзиром да се ради о релативно малом броју посланика, ни разлика неће бити значајна.
