„Можда ће након грчког референдума доћи до успостављања болног мира. Ако се Грци сложе са захтевима европских поверилаца, Атина може остати унутар ЕУ и еврозоне. Само, то ће бити избор покорене нације која је пала духом. Грчка ће остати унутар ЕУ, али ће европска машта Грка притом погинути”
ГРЧКА криза није само осветлила грешке које су направљене приликом стварања модерне грчке државе, него је и крунисала фијаско пројекта јединства, мира и просперитета у Европи – објавио је Financial Times.
Његов економски аналитичар Гидеон Рахман указао је да је Грчка – након што је 1974. био свргнут режим „црних пуковника” – постала пионир „новог европског модела који је подразумевао рестаурацију националне демократије са уласком у Европску економску заједницу”.
Тако је Атина већ 1981. године постала десета чланица ЕЕЗ, што демантује тврдње да је та земља одувек била „периферни члан уније”.
Рахман напомиње и да су после пада Берлинског зида готово све земље бившег совјетског блока „кренуле грчким путем”, па је Европска унија добила моћан инструмент за ширење свог утицаја.
„Идеја да је Европска унија систем који сам собом добро управља и доприноси развоју демократије још се као ехо шири савременом Европом. Управо зато су украјински демонстранти махали заставама ЕУ када су свргавали корумпирану Јануковичеву владу” – наглашава Рахман.
Некада је Грчка унутар ЕУ била новатор и симболизовала демократски прелаз ка европском пројекту, а сада Атина може постати амблем новог и опасног процеса – дезинтеграције Европске уније.
Излазак Грчке из еврозоне поништиће фундаментални принцип Европске уније који је досад подразумевао да је прикључивање „европском клубу” гаранција будуће стабилности и процвата. Међутим, чак и ако ојађена и осиромашена Грчка остане унутар уније, веза између ЕУ и представе о процвату – наглашава Рахман – биће раскинута.
Financial Times овоме додаје: „Није ствар само у томе што Брисел није успео да испуни своја обећања, него и у економском експерименту са зоном јединствене валуте у који су европске власти увукле Грчку и друге земље, доводећи тиме у опасност солидарност чланова ЕУ. Зато грчки премијер Алексис Ципрас сада говори да је Европска унија, уместо да заштити демократију у Грчкој, постала њен непријатељ који гуши вољу не само његовог народа”.
Утицајни британски пословни лист закључује:
„Можда ће након грчког референдума доћи до успостављања болног мира. Ако се Грци сложе са захтевима европских поверилаца, Атина може остати унутар ЕУ и еврозоне. Само, то ће бити избор покорене нације која је пала духом. Грчка ће остати унутар ЕУ, али ће европска машта Грка притом погинути”.
Факти
Grchka danas pac’a cehove proshlosti .U sushtini Grchka nikad i nije bila demokratska drzava.Prvo nije reshila nacionalno pitanje,odnose sa turskom,verska pitanja i drushtveni pluralizam.Danas raspada se nacionalistichki san da je Grchka homogena ,da je to interes zapada i da to zapad mora da plati.Odavno josh od vremena pre Prvog svetskog rata,na ovim prostorima vazio je termin “Duzan kao Grchka” .Bez euforije to je za njih tradicija.