fbpx

Фирме широм Србије блокиране за 2,5 милијарди евра дуга

0
(0)

* Укупан износ блокаде у Србији је на дан 31. јула 2017. био далеко већи и износио је 296 милијарди динара или близу 2,5 милијарди евра. За толико су блокирани рачуни 36.962 предузећа. * Само у јулу ове године већи износ блокаде у односу на исти месец 2016. за 30 одсто

У јулу ове године број блокираних рачуна у Србији је повећан за 45 одсто у односу на јул прошле године, а износ блокаде у овом месецу је био за 30 одсто већи него у истом месецу 2016. године.

Наиме, само у јулу је 4.102 предузећа упало у блокаду у висини од 3,55 милијарди динара (око 20 милиона евра).

Међутим, према подацима које је Данас добио од Народне банке Србије, укупан износ блокаде у држави на дан 31. јула 2017. био је далеко већи и износио је 296 милијарди динара или близу 2,5 милијарди евра. За толико су блокирани рачуни 36.962 предузећа.

Овоме се могу додати дугови државних институција од 14,2 милијарде динара (око 120 милиона евра) које Министарство финансија прати у складу са обавезама из Закона о измирењу новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама. Скоро у целости се овај износ односи на дугове здравствених установа, односно Републичког фонда за здравствено осигурање.

Љиљана Цупара, аналитичар бонитетне агенције Бисноде, напомиње да узрока за неликвидност може бити више.

„Са стране државе, на пример, оштар порески систем може допринети незавидном положају предузећа. То значи да фирма не плаћа своје раднике или своје добављаче или ни једне ни друге, да би могла да измири порезе ка држави. Такође, узрок неликвидности могу бити интерне нерационалности у јавним предузећима. Узрок може бити и монополистички положај великих приватних компанија које послују у различитим делатностима и користе положај великог за изазивање неликвидности својим малим добављачима“, објашњава она додајући да Бисноде покреће „Траде програм“ који омогућава компанијама размену финансијских искустава у правовремености или кашњењу при наплати потраживања.

Док су предузећа у Војводини успела да смање износ блокаде у јулу у односу на јул претходне године за 66 одсто, нешто јужније ситуација је много драматичнија. У региону Шумадије и Западне Србије износ блокаде је више него удвостручен (раст 227 одсто) у јулу 2017. у односу на јул 2016. У најразвијенијем региону, Београдском, јул ове у односу на јул прошле године донео је раст задужења и блокада за 32 одсто.

„Узми кредит, не врати – узми робу, не плати“. Овако Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, описује пословну филозофију неких наших бизнисмена.

„Ако их судови натерају да плате, онда плаћају, ако не онда то овако изгледа. Код нас проблем неликвидности постоји од осамдесетих година и сада је већ постало уобичајено да се не плаћају обавезе“, оцењује Савић.

Он наводи три могућа разлога за знатан скок у блокадама. Први разлог би могло бити укидање заштите од наплате потраживања предузећа у реструктурирању чиме су она фактички препуштена тржишту.

„Има много предузећа која очекују помоћ државе, а изгледа да је држава одлучила да задржи буџетску дисциплину и плаћа само кад мора, односно када се направи медијски притисак, као на пример у случају Гоше. Треба рећи да Србија није стабилна економија у којој једне године буде добро, па у другој лоше, па ни не изненађују такви скокови у неликвидности. Још је ове године економија далеко лошија од очекиваног. Ту имамо пре свега подбачај у производњи струје где се ради о великим предузећима који имају интеракције са великим бројем других пословних субјеката. Ако њима не иде, онда су и њихови партнери у проблемима“, истиче Савић.

Ту је још и суша која је посебно у јулу узела данак, а у пољопривреди имамо велики број индивидуалних произвођача, који су узели кредите од банака и које је требало да врате од рода, а који је опет преполовљен или чак на трећини од очекиваног.

„Ту су онда и прерађивачи и извозници и сви они сада могу бити у проблемима“, напомиње Савић.

Србија још 2013. године има закон који ограничава рокове плаћања на 60 дана, али како примећује Савић, није то једини закон који је држава донела и без намере да га поштује.

„Наравно да се очекује да држава прва испуњава обавезе у законском року, али ако би их испуњавала питање је да ли би имали оволики суфицит у буџету. Поред тога ни држава не може да наплати своје, јер је сива економија огромна“, напомиње Савић.

На сто најгорих отпада четвртина блокираних износа
Према подацима Народне банке Србије 100 највећих дужника, односно предузећа са највећим износом блокаде на дан 31. јула 2017. године дугује чак 110 милијарди динара. То значи да 0,2 одсто од укупног броја предузећа у блокади дугује чак 37 одсто укупних дугова због којих су блокирани рачуни. Када се погледа списак тих 100 највећих свега две или три фирме су у блокади краћој од годину дана, док их је већина у блокади више од три, а значајан број и дуже од пет година. Овај списак предводи фирма Ладинвест са блокадом од 3,7 милијарди динара која траје већ 1.181 дан. Други су застава камиони који су блокирани за 3,3 милијарде динара већ 882 дана, а трећа је Агенција за кризни менаџмент која дугује 3,13 милијарди динара и у блокади је 3.116 дана.

Пише: М. Обрадовић, Данас.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Србија: Расту дефицит и јавни дуг

5 (2) Минус у државној каси и јавни дуг повећани су за четири месеца, закључно …

Највећи пад индустрије у Србији још од глобалне кризе

5 (1) Ако се индустријска производња и одржала у марту упркос увођењу ванредног стања половином …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *