ВОДЕНИЦЕ су у Срба, поред богомоља биле – светиње. Једина места окупљања, разговора, битисања… – каже Милан Павловић, председник Друштва воденичара Србије. – У давна времена, домаћини су жито дотеривали воловским запрегама, а помељари су остајали по десетак дана, док не самељу брашно. Стога се у воденицама и око њих водио буран друштвени живот. А као грађевине, воденице су савршенство, пример како се користи чиста енергија природе. Не тако давно, многе су сем за брашно, служиле и за производњу струје…
На реци Колубари, уз чије име обично иде одредница да није највећа, али је засигурно најславнија српска река у Србији, некада је од извора од ушћа било 27 воденица. Данас одолева само једна Јолића воденица у Лајковцу, на којој се и даље на седам каменова меље жито. Остале је урушио зуб времена. Постоје само у сећању ретких помељара, а од заборава су их сачувале фотографије Живомира Мештеровића из Лајковца.
У два наврата, седамдесетих и осамдесетих година прошлог века Живорад је препешачио 130 километара тока славне реке. Овај железничар пред пензијом и страствени љубитељ фотографије, од Ваљева, где Колубару творе Јабланица и Обница, до ушћа у Саву код Обреновца, објективом је овековечио све воденице, или оно што је тада од њих остало.
– Ни сањао нисам да ће те фотографије постати својеврсна баштина, сведочанство једног времена – каже Мештеровић. – Већ кад сам други пут ишао уз реку Колубару, више од половине воденица није постојало. Тек понеки камен, или трула греда, белег су њиховог постојања и бурног живота уз обалу реке.
Највише воденица на Колубари, чак осам, било је на подручју Лајковца. Мештеровић се сећа Чанчаревића, Брдарића, Станојловића, Илића, Жижића, воденице под градом… Имена су, добијале најчешће по фамилијама које су их оснивале. На Колубари, од Лукавца до Диваца код Ваљева, власник три воденице био је прота Матеја Ненадовић. Чувена је била и Ћатина воденица у Ваљеву…
– Пуних месец и по, у то време с прекидима, ходио сам уз Колубару, газио преко јазова, прескакао потоке – каже Мештеровић. – Покушавао сам у селима да пронађем власнике, или наследнике воденичара, али до тих података било је тешко доћи.
Јолића воденица у Лајковцу више није ни налик оној од пре неколико деценија, када је овековечио објектив фотоапарата Живомира Мештеровића, кога сви Лајковчани знају по надимку Медени. Воденица је реновирана, врбе и тополе у њеном окружењу одавно су посечене. И Јолића воденица је, кад је уређивано корито реке, требало да буде срушена, али су је сувласници спасли, судећи се са државом.
ДРУШТВО ВОДЕНИЧАРА
ДРУШТВО воденичара Србије је и основано да од заборава отргне воденице које су запуштене, порушене и опустошене. Има око 60 чланова из свих крајева Србије, а више од половине намерава да обнови своје воденице. Неки су мишљења да би општина Лајковац требало да финансијски помогне, да светлост дана угледа фото-монографија о колубарским воденицама, на радост поштовалаца српске традиције.
Б. Пузовић
Новости
