Србија

Фридом хаус: Србија напушта демократске принципе, већину медија контролише СНС

У извештају за 2019. годину који је објавио Фридом хаус (ФХ), као један од највећих проблема у Србији констатује се смањење медијских слобода. Најлошији примери, према ФХ, су Пинк и Информер, као пропагандна гласила владајуће странке, преноси Цензоловка.

Настао као потреба за разумевањем друштвено-политичких промена у посткомунистичким земљама Европе и Централне Азије, извештај Нације у транзицији представља један од најзначајнијих годишњих пројеката америчке невладине организације Фридом хаус.

Од 1995. године, овај извештај доноси преглед промена релевантних за очување и унапређивање демократије, што је, поред заштите људских права и грађанских слобода један од циљева Фридом хауса

Према овогодишњем извештају Фридом хауса Нације у транзицији један од највећих проблема са којима се Србија суочава је смањење медијских слобода, преноси Цензоловка.

Извештај наводи како је већина штампаних и електронских медија у земљи под контролом владајуће Српске напредне странке.

Као најлошији примери, у извештају су издвојени ТВ Пинк и Информер, за које се каже да служе као пропагандна гласила владајуће странке, промовишући странку и њеног лидера демонизујући и критикући њихове опоненте.

Како се даље наводи у извештају, у мање екстремним случајевима, национална тлевизија РТС или дневник Политика служе се суптилнијим провладиним извештавањем које се између осталог састоји и у томе да се опозицији и њеним активностима даје врло мало простора.

У критичке гласове, извештај убраја телевизију Н1 и дневник Данас, наводећи да је њихов утицај лимитиран.

Као најзначајније медијске догађаје претходне године, извештај између осталог наводи говор председника Вучића у Давосу у коме је рекао да је поносан на српске економске реформе, али не и на ниво медијских слобода, што су многи протумачили као хипокризију.

Извештај такође подсећа и на проблеме са усвајањем медијске стратегије, и слање погрешне верзије у Брисел, на пуштање Драгољуба Симоновића из притвора који, иако више није председник општине и даље је члан владајуће странке те на више од 15 тужби које је он упутио на рачун своје жртве новинара Милана Јовановића и власника Жиг Инфа Жељка Маторчевића.

Извештај се, такође, детаљно бави нападима на новинаре, за које каже да углавном остају некажњени, укључујући претње упућене редакцији Н1 и Слободану Георгиеву из БИРН-а. Наводи и да је одбачена тужба против наводног нападача на Маторчевића.

Извештај се бавио и случајем упада припадника покрета 1 од 5 милиона у зграду РТС-а а и похвалио је чинејницу да је 2019. године четворо људи осуђено за убиство Славка Ћурувије.

“Епидемија коронавируса представља додатни притисак на медије”

Директор истрживања ФХ-а Зелике Чаки за Цензоловку каже да се пад слобода у Србији, Мађарској и Црној Гори одвија већ једно дуже време, с тим што постоје важне разлике између Мађарске и друге две државе.

“Мађарска је забележила толико нагли пад какав нисмо видели од када се бавимо овим истраживањем, док се до промене у Србији и Црној Гори дошло постепено. Њу карктерише повећање ‘заробљавања државе’ , централизација власти и подривање независности институција”, објасни је он.

Када је у питању медијска ситуација у Србији, ФХ је посебно изразио забринутост за претње и лош третман новинара, као и за непријатељску политичку и економску атмосферу у којој се они налазе.

“Епидемија коронавируса представља додатни притисак на медије који већ ионако кубуре са новцем, а ванредна стања увек пружају згодну прилику за злоупотребе тако да нисам оптимиста кад је у питању непосредна будућност”, истиче Чаки.

Примећује и да се демократске силе, попут Европске уније и САД, постепено повлаче са Балкана, а та празнина се попуњава другима.

“Русија и Кина су опортунистички настројене, али њихов корозивни утицај ће оставити дуготрајне последице на демократију на Балкану”, упозорава Чаки.

(Цензоловка-Н1)

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

�оментара

  1. Три дана касније, 29. априла, подаци Агенције за привредне регистре показују да Гајић пребацује седиште своје компаније на другу адресу. Гајић је за БИРН рекао да не познаје Бранка Стефановића.

    Документа до којих је дошао БИРН показују да је Гајићева фирма 2016. године од фабрике наоружања Крушик у Ваљеву тражила понуду за куповину велике количине мина, али до реализације посла није дошло. Откуд трговац оружјем у послу набавке респиратора?

    – Што би то било чудно? Прилагођавамо се тржишту. Шта се сада продаје – маске, дезинфекциона средства, респиратори – то раде све фирме из света. То је посао као и сваки други”.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!