fbpx
понедељак , 16 децембра 2019
Насловна / Србија / Економија / Галеника: Продаја усред афере

Галеника: Продаја усред афере

Београд — Због губитака од 180 милиона € и хиљаду запослених вишка, фабрика је слаба удавача. Ако не нађе купца, држава до краја године мора да обезбеди 50 милиона евра.

Државној фабрици лекова Галеника потребан је озбиљан лек – стратешки партнер, који би све брљотине из претходне четири године, када је почео стрмоглав суноврат, некако исправио, а фабрика са губицима од 180 милиона евра поново стала на ноге.

После пропале приватизације из 1991, која се завршила међународном арбитражом са Миланом Панићем и његовим ИЦН-ом (Панићу је враћено 50 милиона долара), и неуспелог тендера с краја 2009, држава је решила и трећи пут да покуша да нађе купца. И то у јеку истраге о малверзацијама претходне управе, на челу са председником УО Дејаном Бацковићем ( уједно је и директор СПС-а) и Ненадом Огњеновићем, смењеним директором.

Да је реч о озбиљном предмету и да се истрага приводи крају потврдио је Александар Вучић, први потпредседник Владе задужен за борбу против корупције. Ни Бацковић, ни Огњеновић нису за НИН желели да говоре о својој улози у суноврату, који је некадашњег гиганта претворио у новог губиташа.

МАГЛОВИТО
Упркос најавама да ће у јануару бити расписан тендер са почетном ценом од 120 милиона евра, Влада је објавила јавни позив за стратешког партнера без дефинисања модела продаје, процента или цене, а заинтересовани могу да до 18. марта доставе понуде.

НИН-у је у Министарству финансија речено да је даље пословање Галенике постало неодрживо и зато је Влада одлучила да потражи стратешког партнера на веома флексибилном тендеру, који ће се одвијати у две фазе. У првој ће фармацеутске компаније са бар 200 милиона евра годишњег промета моћи да искажу свој интерес и кажу какав им модел одговара, да ли желе да купе капитал, имовину, да са државом уђу у заједничко улагање, да буду мањински, већински или стопостотни власници Галенике.

„Све опције долазе у обзир и када видимо колико има заинтересованих,формулисаћемо другу фазу тендера, онако како тржиште буде желело“, кажу у Министарству, уз напомену да је само у последње две године, вероватно из политичких разлога, запослено 800 нових људи, а укупан вишак се процењује на око 1.000. „Галеника има добру опрему, има и даље 20 одсто тржишта и било је право умеће упропастити такву фабрику, али су за неколико година смањили приходе са 100 на 50 милиона евра годишње,уз губитке“, кажу у Министарству.

Наводе и да ће држава решити проблем вишка запослених, сама или уз помоћ стратешког партнера. Влада је већ усвојила социјални програм, по коме се за добровољни одлазак даје отпремнина од 300 евра по години стажа, а држава ће морати да учествује у социјалном програму и ако Галеника добије новог власника. О цени, али и о томе ко ће враћати 85 милиона евра кредита са државном гаранцијом нико не жели да говори.

„Све то делује доста магловито и без јасног плана шта и како даље.Логично је било да држава каже који проценат продаје, под којим условима и шта са вишком запослених. Овако, чини се да Влада може од две катастрофалне понуде да изабере мање лошу“, тврди за НИН Зоран Пантелић, председник Синдиката Независност у Галеници.

Као главни проблем наводи немогућност да се од Велефарма, који је у стечају, наплате 110 милиона евра вредни лекови. У Синдикату верују да је претходни менаџмент, са директором Огњеновићем на челу, против кога се води поступак, најодговорнији што су лекови испоручени Велефарму без ваљаних гаранција, па се сада не могу наплатити. Ипак, Пантелић верује да Галеника има будућност, а уместо тендера предлаже докапитализацију, кроз коју би 35 одсто капитала стекла ЕБРД, Светска банка или нека друга међународна институција. Као аргумент против тендера наводи да је потребна бар једна фабрика лекова са државним уделом, јер би се у супротном направио произвођачки пул, као код млека и уља, а лекови би поскупели.

„Прво што би нови купац урадио било би да удвостручи цене лекова, па би антибиотик који сада кошта 250, коштао 500 динара“, тврди Пантелић.

С друге стране, аргументи државе су да је након раније гаранције за кредит од 70 милиона евра, Галеници у децембру 2012. дата још једна на 15 милиона, чиме јој је омогућен рад у првом кварталу. Ако се купац не нађе до априла, држава би до краја године морала да „улије“ још педесетак милиона евра, а новца нема, нити је планиран буџетом. Брине, међутим, утисак да држава покушава на брзину да се реши „врућег“ кромпира, усред истраге о малверзацијама и без јасне идеје шта и како даље. Са сличним флексибилним тендерима нисмо до сада имали среће, а последњи такав, за Јат, неславно је окончан 2011. Додатни проблем је вишак запослених. Рачуница синдиката је да би добровољно могло да оде око 300 запослених, махом оних пред пензијом, док ће проблем још 700 запослених вишка бити предмет купопродајног уговора, уколико до њега дође.

Ако је 2009, када је минимална цена за Галенику била 200 милиона, највише, око 90 милиона понудио индијски Сурија Фармасјутикал, већина стручњака верује да ће се данас тешко наћи купац, а и ако га буде, цена се процењује на упола мање од тражених 120 милиона. У прилог томе говори и стање у глобалној фармацеутској индустрији, која годинама иде низбрдо, тако да је грчки Алапис, један од заинтересованих на претходном тендеру, у међувремену банкротирао.

НАДА
„Рацио задужености у последњих пет година дуплиран је код највећих фармацеутских компанија, а постоји значајан пад тржишне вредности акција у периоду од 2006. до данас“, каже за НИН Оливера Благић, стручњак Ернст и Јанга, напомињући да истраживање ове куће показује да је капацитет 16 највећих европских и јапанских фармацеутских компанија од 2006. до 2012. опао за 23 одсто.

Наде за Галенику ипак има, јер спада у ред аквизиција мање вредности,које глобално гледано бележе раст.

„У Србији се очекује раст просечне потрошње лекова по становнику. Додатни позитивни фактори су поједностављена процедура регистрације генеричких лекова, квалификована радна снага и релативно ниска цена рада. Главни изазови за Владу у процесу привлачења инвеститора су дугогодишња неликвидност и екстремно високи кредитни ризици на домаћем тржишту лекова, нарочито након уласка у стечај највећег домаћег дистрибутера Велефарма. Све док се просечан период наплате потраживања од државних институција не доведе на прихватљив ниво, проблем неликвидности представљаће окосницу преговора са било којим инвеститором, односно фактор који се популарно назива потенцијални „дил брејкер“, тврди Благићева, додајући да је најгоре решење, које се већ неколико пута показало као лош сценарио, „продаја на брзину“, без утврђеног модела и програма око кога не постоји генерални политички консензус, па се ток приватизације одвија „ад хок“,неплански, и на штету вредности предузећа које се приватизује.

У овом тренутку, упркос оптимизму званичника, јавни позив делује само као испипавање терена с надом да ће се наћи неко ко ће урадити оно што држава неће – срезати број запослених, плате и трошкове, и то нам још добро платити. Из ове магле, у којој смо тренутно, пре се назире још један неуспели тендер него успешна продаја. А то значи, још један губиташ на нашим леђима, уз Јат, Железару, Србијагас… 

 

НИН

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Анђелко Вучић уз помоћ БИА по налогу сина прогања све који су провалили плантажу марихуане „Јовањица“

4.8 (36) Председник Народне странке и председавајући Савеза за Србију Вук Јеремић изјавио је да …

НЕМАЧКИ МЕДИЈИ О KРУШИKУ: „Српски лидери уздрмани скандалом око извоза оружја“

4.5 (24) „Човек који ради у српској фабрици оружја „Kрушик“ открио је скандал, тако што …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *