Насловна / Србија / Фељтон / Како су људи постали роботи (1): Сеоба душа у машине
Како су људи постали роботи (1): Сеоба душа у машине 1

Како су људи постали роботи (1): Сеоба душа у машине

Ако је рад створио човека, онда га је забава докусурила. Човек је биће које мисли, биће које говори, које има свест… покушавали су филозофи да одреде дефиницију људскости која га ставља на место најзначајније појаве на планети. Стари Грци су људе поделили на оне који мисле и оне који раде. Онима који мисле треба слободно време, јер целодневни рад на њиви не може да произведе Платона. Напредак цивилизације је доносио све компликованије машине, које су замењивале људски рад да би ера високе технологије окончала каријеру човека.

Он више не треба ни да ради ни да мисли. Ускоро ће компјутер у потпуности заменити и људску памет. Човек је тако постао углавном непотребан, па га је требало забавити. Тако је 20. век лансирао пројекат индустрије забаве који ће народе учинити зависним од машина – забави се што више можеш, мање мисли, више троши. На почетку 21. века добили смо коначан производ, робота-потрошача.

Јефтине забаве за пук, који је вазда био гладан и стална претња да побесни од глади и дигне устанак, изум су још античког света. Једном годишње за време Дионизијских игара, људи су се „претварали“ у животиње, махнитост је била пожељан облик понашања, а једини циљ екстаза. Стари Римљани су гладијаторским играма задовољавали глад народа за крвљу и осветом, а још би џабе делили и хлеб.

испирање мозгаМодерно доба је показало безброј могућности за забаву, која је прерасла у читаву индустрију – телевизија, радио, новине, коцкарнице, кладионице, па чак и неколико одлазака на Месец. Ново технолошко доба задало је завршни ударац виртуелним светом интернета. Човек више не мора да напусти своја четири зида, добио је онлајн продавнице, онлајн огласе, онлајн филмове, онлајн серије, бескрајну понуду игрица и друштвених мрежа, паметне телефоне, паметне фрижидере, паметне куће. Модеран Земљанин више не мора да памти шта има у фрижидеру јер има паметан телефон који ће исто тако паметни фрижидер обавестити да га код куће чекају паризер и кувана јаја. Дотле компјутер на послу контролише колико минута је био одсутан са радног места.

Едвард Бернис је објавио књигу „Пропаганда“ још 1928. године, тврдећи да примењује лекције из Првог светског рата, јер је тад установљено да је могуће „устројавати људске умове на начин на који војска устројава своје јединице“. Та је књига најважнији приручник индустрије за односе с јавношћу. Његов највећи успех било је навикавање жена на цигарете. Жене тада нису пушиле, а он је филмским звездама дао цигарете у шаке и ствар је била завршена.

Француски филозоф Ги Дебор у књизи „Друштво спектакла“ још пре пола века открио је суштину царства опште пасивности савременог света

– Када се стварни свет преобрази у пуке слике, те слике постају стварна бића, која ефикасно подстичу хипнотичко понашање. На простору којим је некада владао додир, даје се предност гледању и слушању, а дијалог се искључује. Тако смо постали друштво спектакла несвесни да се наш практични живот променио. Спектакл је вештачко божанство. Производи спектакла, од аутомобила до телевизије, стварају усамљену гомилу. Роба успева да колонизује цео друштвени живот, ми више не видимо ништа друго. Потрошња постаје дужност маса. Спектакл је непрекидни опијумски рат који се води зато да би се људи присилили да изједначе добро с робама. Стална аутоматизација ствара армију незапослених, јер може да се ради само у услугама и пропаганди – објаснио је Дебор.

Црква је штампала многе брошуре које упозоравају паству да избегава претерано гледање телевизије, јер гледајући имитацију живота, човек плаче, смеје се, саосећа и троши свој емотивни потенцијал на лажне слике, па тако емотивно испражњен он за своје ближње постаје велики магацин равнодушности. Психолози се слажу са теолозима – уместо да маштамо, пишемо, сликамо, градимо, ми седимо и гледамо безначајне ликове у безначајним ријалити шоу програмима или сапуницама, који се прегањају око тога ко је пресолио ручак.

[pullquote_right]

Гледање ТВ у току дана

Србија – 5 сати и 2 минута
САД – 4 сата и 44 минута
Шпанија – 4 сата и 6 минута
В. Британија – 4 сата и 3 минута
Француска – 3 сата и 47 минута

[/pullquote_right]

 

Теолог Јован Јовић каже да се све своди на човека, хоће ли бити у стању да се отргне од празног времен

– Човек има много више талената него да буде пуки конзумент у шопинг моловима или испред телевизора. У православљу постоји израз униније (чамотиња) и тога човек треба да се чува, а то је потпуно промашено време, најгора доколица, оно време које је добио од Бога, а он га ни на шта не троши.

У игрици "Спаси невине људе који су обешени" играч на екрану има лук и безброј стрела којима треба да прекине конопац о којем виси човечуљак. Седећи сатима испред овакве игрице, један просечан тинејџер је добио поруку да је хуман јер спасава људе а да није мрднуо са столице
У игрици „Спаси невине људе који су обешени“ играч на екрану има лук и безброј стрела којима треба да прекине конопац о којем виси човечуљак. Седећи сатима испред овакве игрице, један просечан тинејџер је добио поруку да је хуман јер спасава људе а да није мрднуо са столице

Једна компјутерска игрица зове се „Спаси невине људе који су обешени“. Играч на екрану има лук и безброј стрела којима треба да прекине конопац о којем виси човечуљак. Седећи сатима испред овакве игрице, један просечан тинејџер је добио поруку да је хуман јер спасава људе а да није мрднуо са столице. Човечанство је на корак да почне да сања електронске овце и облаке са десктопа рачунара. А „забава“ без катарзе јесте досада која у себи увек садржи зрно нагона смрти, тврде психолози. Човек је своју душу преселио у машину.

Друштво спектакла је однело коначну победу, то је једина индустрија која ради и ефикасно заглупљује човечанство. Најчувенији филозоф данашњице Ноам Чомски каже да је циљ глобалне друштвено-политичке манипулације вратити људе на фарму, алудирајући на слику тоталитарног друштва у Орвеловој „Животињској фарми“.

– Популарна култура одавно је испрала мозгове не само младој генерацији, већ и онима који имају шта да памте. Прави хероји историје остају у сенци Лејди Гаге, Мадоне, јунака спортских стадиона и тениских терена, јер постоје само хероји популарне културе.

[quote]

Стратегије за испирање мозга (Ноам Чомски)

1. Стратегија забаве
2. Створи проблем, па понуди решење
3. Поступно увођење непопуларних мера
4. Непопуларно је одложено у будућност
5. Стратегија инфантилизације
6. Уместо размишљања призива се емоција
7. Држање јавности у незнању и глупости
8. Охрабривање осредњости
9. Замена људског револта кривицом
10. Знамо вас боље него што ви сами себе познајете

[/quote]

 

Сутра – Како су људи постали роботи (2): Морам да се ресетујем

 

Вести

Како бисте оценили овај текст?

+Кликните на звезду за оцену!

Актуелно

ЈАД И БЕДА: Вучић глуми Митровићевог потрчка 11

ЈАД И БЕДА: Вучић глуми Митровићевог потрчка

Један од лидера Савеза за Србију (СЗС) Драган Ђилас изјавио је да ће се знати …

Очекује се крај велике дилеме: Ко ће и када ухапсити Вучићев картел 12

Очекује се крај велике дилеме: Ко ће и када ухапсити Вучићев картел

Суочење Вучићевог режима и његовог криминалног „залеђа“ са истражним органима европских и америчких обавештајних агенција …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *