Гастарбајтери повратници остају у Србији

3
(6)

Пад БДП би ове године у Србији могао да буде три одсто, према проценама ММФ-а, док би у исто време незапосленост у нашој земљи скочила са 10,3 на 13,4 одсто.

И док су очекивања економиста из Фонда за наредну годину у погледу раста БДП-а у Србији оптимистична, незапосленост се неће смањивати тим темпом, те је за 2021. предвиђено незнатно смањење ове стопе на 13 одсто.

Ефекте кризе тешко је мерити док она још траје, али економисти са којима смо разговарали тврде да ће опоравак у случају запошљавања бити спор и да ће на незапосленост утицати и то што се и велики број наших људи који су радили у ЕУ до почетка пандемије вратио у земљу и што ће део њих ту и остати.

Професор Економског факултета Михаил Арандаренко каже за Данас да процене ММФ-а не треба узети као нешто најверодостојније, већ више оријентационо, али и да има неке логике да незапосленост остане повећана доста дуго када први талас кризе прође.

„На тржишту рада је и у време економске кризе брзо дошло до побољшања и доста је дуго трајало. Није иста ситуација, али видимо да ће и сада као и тада ЕУ бити више погођена, али ће се и раније извући из кризе“, истиче Арандаренко.

Чињеница је, како каже, да су се у земљу вратили људи који су у Западној Европи радили на сезонским пословима, који су издржавали породице на тај начин и да се са овом кризом и тај ефекат губи.

„То није цео ефекат, јер ако се ради о сезонским пословима тај број треба помножити са два или три и то значи да ће велики број тих људи бити одсечен од свог основног извора прихода, а то је Западна Европа. ЕУ ће чим крене опоравак бити потребно радника, али вероватно ће им се овог пута најпре враћати они из земаља чланица, пола милиона Румуна и други“, напомиње Арандаренко.

Ти људи су, наглашава он, они од којих је ова земља имала највеће користи, веће користи и од оне дијаспоре која шаље дознаке и која се сада није ни вратила у земљу.

„Ови људи су идеални за нашу земљу, они који одлазе да раде а доносе у земљу новац који се овде опорезује. Ти људи којих је можда 150.000 доносе исто колико и она етаблирана дијаспора и они ће на неки начин бити додати том списку незапослених овде“, истиче наш саговорник.

Арандаренко истиче да нећемо имати велики почетни ударац, али да нам неће бити лако да се вратимо на готово једноцифрене стопе незапослености.

Све делатности које су неопходне за функционисање државе су, како каже, једине које немају никакав ризик, а највише ће бити погођени угоститељи, туризам, али и грађевинарство и рударство где ће цене производа пасти.

„Они који имају стални посао, а то је 70 одсто запослених у државном и јавном сектору које нико неће дирати, преосталих 30 одсто је далеко угроженије, то су они који раде на одређено, на уговорима, они који немају сталне послове“, напомиње Михаил Арандаренко.

Економиста Милојко Арсић каже да ће повећање незапослености бити веће од повећања привредне активности и да је највећи разлог томе што се део људи из ЕУ вратио у Србију.

„Неколико стотина хиљада људи се вратило и сигурно неће одмах када прође криза моћи да нађу посао тамо, опоравак ће бити постепен. Губитак радних места зависиће од тога колико епидемија буде трајала и колико ћемо се опорављати. Ако буде окончана за месец дана тај ефекат на незапосленост ће бити мање негативан, у односу на то какав би могао да буде ако се криза продужи. Што дуже епидемија буде трајала, радна места ће се више гасити“, напомиње Арсић.

Kризу ће највише осетити услужни сектор, истиче, али и део привреде који се бави производњом трајних потрошних добара.

„Ту мислим на производњу кућних апарата, намештаја. Тражња ће да се опорави, али биће потребно годину дана да се достигне неки ниво од пре почетка епидемије“, каже Арсић.

Пројекције ММФ-а су, како каже, условне, изведене на основу претпоставки, и подсећа да су пре месец дана биле сасвим другачије него сада. ОЕЦД је, истиче Арсић, пре месец дана предвиђао да ће у Европи доћи само до успоравања пада, али не и рецесије. Он напомиње да је и 2009. Србија имала међу нижим стопама пада, 2,7 одсто, док је у Европи пад био пет одсто.

„Могуће је да ће и сада наш пад бити испод просека, јер криза можда неће утицати на пољопривреду, али ако би се погодила два неповољна фактора, онда бисмо имали слабе резултате, рецимо да пољопривредна сезона буде слабија“, напомиње Милојко Арсић и додаје да има основа да се рачуна да би уз солидну пољопривредну сезону могли да имамо рецимо пад испод просека, али да ли ће он бити најмањи то не може нико да предвиди.

Пише: Љ. Буквић, Данас.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Доктор Бранимир Несторовић: Корона је досадила и богу и народу

5 (3) Доктор Бранимир Несторовић имао је данас занимљиво гостовање на ТВ Прва. О корони …

Пооштрене мере у Србији: Глобалистичка брњица обавезна стално и свуда

4.3 (6) Одлучили смо да се пооштре све до сада мере, у смислу контроле њихове …

3 Коментара

  1. ostaju u SVOJOJ zemlji a vi dodjini potrazite svoju i svoje jazbine.

  2. nema moga komentara o vladavini ludog i genocidnog cara.
    kada od jezika bez dlaka izrasto rep cupavi i od majmunskog duzi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend