Став

Генерал Бандић – слика и прилика Вучићеве Србије

Поново је актуелан бригадни генерал Предраг Бандић, командант 204. ваздухопловне бригаде РВ и ПВО, који је директно одговоран за прошлогодишњу хеликоптерску трагедију када су изгубљени недужни животи. Прозападни „Блиц“ је редовно обавештавао[i] јавност о развоју Бандићеве каријере, да би пре неки дан потврдио[ii] како се чека још само указ председника Томислава Николића, након чега ће именовани преузети дужност шефа „Војног представништва у Мисији Републике Србије при НАТО“ у Бриселу.[iii]

Нема се шта додати, новинари овог гласила имају одличне изворе у врху Министарства одбране. Успут, кад се већ дохватих „Блица“ – нису се они бавили трагедијом да би дошли до истине, нити их је Бандић нешто посебно интересовао, већ је на месту број један била својеврсна истрага и интригашење о односима у Војсци и Министарству одбране. Посебно на релацији Диковић-Гашић. И то су чинили по западном моделу спиновања – долиј уље на ватру и прати како се пожар разбуктава, а онда што снажније дувај.

Бандић се за нову, врло високу и репрезентативну дужност темељно припремао најмање шест месеци према посебном плану и под покровитељством НАТО савеза. Упркос томе што је начелник Генералштаба, генерал Љубиша Диковић не само захтевао његову смену – „удаљење од дужности“ (јавност о свему томе наравно не зна ништа), што је било једино исправно и према закону[iv], већ се и противио одлуци државне власти да Бандић представља систем одбране и Војску Србије у седишту Алијансе и истовремено у ЕУ.

Одлука је крајње непримерена, може се закључити деструктивна и противна здравом разуму. Имамо дакле генерала кога је Војнодисциплински суд огласио одговорним за трагедију и изрекао меру заустављања у напредовању. И поред тога и поред толико других, баш он је одабран да представља Србију.

Наравно, била је то фарса од дисциплинског поступка – суђења, које се у Војсци обавезно спроводи независно од кривичног гоњења. Тек толико да се јавност умири и подигне димна завеса. Поступак којим је добијено на времену и дат простор надлежном тужилаштву, које до дана данашњег није подигло оптужницу и то најмање противу Братислава Гашића и наведеног генерала.

Бандић је заслужио далеко већу дисциплинску казну од оне која му је изречена зато што је те кобне ноћи, у време док се налазио на годишњем одмору (!) вишеструко прекршио Закон о Војсци Србије, затим Правило службе и особито процедуре које регулишу употребу војних ваздухоплова у миру. Поред наведеног, што је иначе признао у јавности и надлежним истражним комисијама, ухваћен је и у више лажи. Од скривања неких битних чињеница као што су разговори мобилним телефоном, до процеса одлучивања о алтернативном месту слетања хеликоптера, наређивања пилоту у кључним тренуцима, обучености посаде, стања летелице и другог.

Но, оно што је најважније – игнорисао је субординацију у командовању, додворавајући се тадашњем министру одбране Братиславу Гашићу (и осталим министрима), преузимајући надлежности ни мање ни више него начелника Генералштаба и Здружене оперативне команде. И посебно Оперативног центра система одбране и Оперативног центра РВ и ПВО, који су једино власни да организују и изведу употребу хеликоптера.

О овом случају је писано више текстова[v] на ФСК у реалном времену, извршене су одговарајуће стручне анализе и изнете процене развоја догађаја. Дешавања на случају у потпуности су потврдили исправност закључака. И, зато, не вреди се сада ишчуђавати.

Србија није званично ушла у НАТО, али је та северноатлантска дружина са својим „стандардима и процедурама“ као и темељним кадровањем, уздуж и попреко у Србији, где ведри и облачи како њима одговара. А ту чињеницу управо нам потврђује случај Бандић. Да видимо како, кроз једно мало подсећање.

У тексту „Како се води (и усмерава) истрага хеликоптерске трагедије“ (19.03.2015)[vi] између осталог анализирао сам наступе Александра Вучића, који је из дана у дан разводњавао ствари, каналисао рад истражних, како војних тако и тужилачких органа, и злоупотребљавајући положај председника Владе, плански дезавуисао јавност. Ево најзанимљивијег дела у наведеном тексту: 

„То што се ставио у одбрану министара јасно је, већ смо навикли. Али, зашто је тако грчевито стао у одбрану Бандића? Да ли само зато што се овај млади и перспективни генерал Војске Србије недвосмислено показао код Фекетића, у Обреновцу и на другим локацијама, како премијер истиче, или је можда још важнији разлог чињеница да је Бандић 2008/09.године завршио „Националну ратну школу“ Сједињених Америчких Држава, те је као такав (познато је војној јавности), њихов миљеник и, подразумева се, штићеник. 

Дођосмо до кључне ставке коју сам потенцирао тада а наглашавам је посебно сада. Реч је дакле о генералу који је школован на највишој војној (ратној) америчкој научној установи у Вашингтону, вероватно најпрестижној у свету. У равни „Краљевског колеџа одбране“ у Лондону и наше некадашње (а не ове сада) „Школе националне одбране“.

У Бандића су амерички „партнери“ уложили много. Превише. Илузорно би било лицитирати о десетинама или, прецизније, о стотинама хиљада долара, колико заиста кошта знање и вештина које је тамо усвојио, затим, смештај, исхрана и боравак, како његов, тако и чланова породице, те бројне друге активности.

И, сада, главно питање – да ли се такав кадар који је вишеструко, боље рећи вишедимензионално преумљен (врбовање је крајње благ израз), тек тако пушта низ воду, макар се радило о трагедији која је однела седам живота у тамо некој балканској прћији, која је ипак геополитички важна и економски исплатива? Наравно да не и наравно да тај филм нећемо гледати за скоријег вакта. Бар не док се не ослободимо и не растерамо последњег западног агента у врху власти и по дубини.

Да ли би врх НАТО дозволио да им се поново догоди „неки тамо“ српски Јован Милановић (легендарни обавештајац ВЈ из 1998) који би пронашао неког новог Бинела и разнизао до танчина све могуће агресивне планове „одбрамбеног“ северноатлантског савеза? Ни у сну. Једном су се опекли и то им је довољно за наредних педесет година.

Уместо да се поступало према Закону о Војсци Србије који је веома прецизан и до детаља регулише начине поступања са припадницима који прекрше војну дисциплину или дођу под удар кривичних органа, Бандићу није фалила длака с главе. Рецимо, крајем јуна прошле године, дакле свега три месеца након пада хеликоптера, он је већ командовао вежбом „ Air solution 2015“[vii], коју су припадници наше РВ и ПВО изводили са снагама Ваздухопловства Румуније као чланице НАТО, према плановима из НАТО програма „Партнерство за мир“ а на основу „Плана билатералне војне сарадње“. 

Пре неки дан се Бандић појавио и на телевизији „Пинк“ уживо, у „Јутарњем програму“. Безбрижан је, дели лекције, обећава брда и долине, афирмише српску авијацију која ће значајно „ојачати“ са два хеликоптера, а успут прећутно, али вешто рекламира себе и предстојећу НАТО каријеру. 

У Бриселу ће заменити генерал-мајора Милана Мојсиловића, бившег команданта Копнене војске, још једног НАТО ђака који је школован пре десетак година у ГармишПартенкирхену, познатом НАТО (и америчком) обавештајном „Маршал центру“. Мојсиловић ће највероватније на челну позицију Сектора за политику одбране МО, а након тога, зна се – најозбиљнији кандидат за начелника Генералштаба у перспективи. Пут којим ће свакако проћи и Предраг Бандић. 

Тако то ради западна Алијанса. Ништа се не препушта случају. Они одлично схватају шта значи улагати у будућност и баш због тога дејствују према усвојеним плановима. Зато су нам школовали и преумили на стотине највиших војних кадрова. Јер, како би другачије спроводили „јавну дипломатију“ према зацртаној НАТО-ИПАП агенди, која се интензивно спроводи кроз њихов програм „Партнерство за мир“? Наравно, у „војно неутралној“ држави Србији без Косова и Метохије. 

На крају – да ли би се Вучић лишио услуга Гашића након пада хеликоптера, што је био куд и камо тежи случај него афера са новинарком Б 92? Па наравно, без размишљања. Зашто то није урадио? Управо због Бандића, који је морао бити сачуван. Смењивати Гашића а не додирнути онога ко му је директно омогућио да се трагедија догоди, било би сувише наивно и провидно. Штитио је првог ради оног другог. И обрнуто. Тачка. 

Србија је земља чуда. Но, пре свега, земља бачена на колена. Смождена, дезоријентисана, субверзивно паралисана, десуверенизована и обликована као лака НАТО мета на брисаном простору. Али, у Србији имамо, на жалост, милионске масе којима ће бити потребне године и године да схвате како функционише партократска и истовремено неоколонијална власт латиноамеричког типа из времена 19. века.

Након тих година, када прођу, ако нам се то уопште и деси, биће по оној – ко преживи, причаће.

[i] http://www.blic.rs/vesti/drustvo/afera-helikopter-nezgodnog-svedoka-sklanjaju-u-nato/zbpcfdn

[ii] http://www.blic.rs/vesti/drustvo/potvrdjeno-pisanje-blica-o-aferi-helikopter-general-bandic-sklonjen-u-nato/tv5k42y

[iii] Војно представништво у Мисији Републике Србије при НАТО успостављено је 2010. године са основним задатком да представља Министарство одбране и Војску Србије у седишту НАТО и ЕУ у Бриселу. Има двојаку функцију зато што поред основног задатка извршава и задатке везане за војну сарадњу са ЕУ.

Чине га: Канцеларија Војске Србије, Канцеларија одбране у Бриселу и Тим за везу при Одељењу за војну сарадњу НАТО у Монсу.

[iv] Глава VI Закона о Војсци Србије – „стање у служби професионалих војних лица“, у члану 67. под тачком 6) стоји (као једно од „стања“): „удаљен од дужности“. У члану 77. истог Закона, у другом параграфу појашњено је када се врши удаљење од дужности: „Професионално војно лице може бити удаљено од дужности ако је затечено у вршењу теже повреде војне дисциплине или ако је против њега покренут кривични поступак или поступак због дисциплинског преступа, а кривично дело, односно дисциплински преступ је такве природе да би било штетно по интерес службе да такво лице и даље остане на дужности.“

[v] http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/kako-se-vodi-i-usmerava-istraga-helikopterske-tragedije/

http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/sta-se-ceka-gospodo-generali-helikopter-se-srusio-odavno/

http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/vojni-izvestaji-o-helikopterskoj-tragediji-cija-je-primarna-odgovornost/

http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/autorski-tekstovi/lazanski-o-padu-helikoptera-anatomija-jednog-tragicnog-spinovanja/

http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/autorski-tekstovi/sta-ceka-vrhovni-komandant-u-slucaju-helikopterske-tragedije/

[vi] http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/kako-se-vodi-i-usmerava-istraga-helikopterske-tragedije/

[vii] http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=8473

Горан Јевтовић, Фонд Стратешке Културе

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!