ГЛАЗЈЕВ: Стати на пут долару, прекинути извоз злата, све вредно изнети из NATO-земаља

Пребацити државну имовину и рачуне у доларима и евро из NATO земаља у неутралне земље

Вратити све вредности које припадају држави (драгоцени метали, уметничка дела и сл.) у Русију

Продати хартије од вредности земаља NATO, не чекајући увођење санкција

Превести под националну јурисдикцију сву својину стратешких фирми која је регистрована у офшроним зонама, а тиче се природних ресурса и богатстава и некретнина

САВЕТНИК председника Руске Федерације Сергеј Глазјев предложио је Министарству финансија Русије план реаговања на санкције.

Његова суштина је: потребно је изградити привреду која неће зависити од Запада, привреду која треба да потисне долар.

САД спремају нове економске санкције Русији – изјавио је амерички председник Барак Обама.

И Европска унија се спрема да прошири санкције.

Руске власти су већ почеле активно да разматрају мере заштите своје привреде и државних интереса.

Своју – радикалну – варијанту предложио је и саветник руског председника – познати економиста Сергеј Глазјев.

Глазјев моли руско Министарство финансија да у Националном финансијском савету размотри његове предлоге. По налогу министра финансија Русије, Антона Силуанова, неколико департмана је требало да достави примедбе на предлоге Глазјева најкасније 23. априла, али то до сада није учињено.

План Глазјева подразумева 15 активности које обухватају два циља: брза реакција на санкције, а затим максимално смањити зависност Русије од спољног света. Ради тога је потребно извршити дедоларизацију руске привреде, сматра Глазјев, а промене треба да обухвате финансијске операције како у државном сектору, тако и у приватним компанијама, чак и у становништву.

Држава пре свега, пише Глазјев, мора бити спремна за случај да дође до замрзавања девизних рачуна Русије: зато се морају све активе и рачуни у еврима и доларима пребацити из земаља NATO у неутралне земље и што пре бити продате хартија од вредности земаља NATO. Централна банка Русије мора брзо да смањи доларске инструменте и ослободи се хартија од вредности земаља које су објавиле да ће подржати санкције против Русије.

Државне корпорације и банке морају добити могућност да замене кредите код западних банака за кредите у рубљама. То треба да формулише Централна банка – да емитује за то одређену количину новца и да га преусмери на Внешекономбанк.

Упоредо са тим, сматра Глазјев, треба да уследи смањење зависности руског финансијског сектора од иностране инфраструктуре и зависност привреде од обрачуна у доларима. Потребно је ограничити монетарну слободу комерцијалним банкама: то ће спречити шпекулације и одлив капитала. Банке ће морати да формирају 100-постотне резерве за дужничке обавезе нерезидената.

Биће неопходно, налаже Глазјев, обавити едукативни посао са становништвом да се не узда у девизе: објаснити да то није сврсисходно и да ће девизне обавезе комерцијалних банака у случају да санкције буду уведене бити такође замрзнуте.

Глазјев такође предлаже да се пређе на националне валуте у међусобним обрачунима између Русије и земаља Царинске уније и других партнера који неће бити у доларима и еврима.

Путинов прес секретар председника, Дмитриј Песков, није могао да прокоментарише да ли Владимир Путин зна за предлоге свог саветника. У руској влади на нивоу потпредседника и премијера предлог Глазјева се није разматрао, открио је сарадник апарата владе.

Влада Русије има свој план како да подржи привреду у случају оштрих санкција: „Мере су разбијене на неколико сценарија, укључујући и онај најгори који предвиђа готово потпуни прекид трговине са ЕУ. Документ је поверљив како САД и ЕУ не би знали наше планове“.

Иначе, Глазјев у Кремљу одговара за регионалну економску интеграцију. Економију води помоћник председника Андреј Белоусов. Његова улога је значајнија, али је утицај Глазјева у последње време порастао: „Он је активније од свих других подржавао идеју присаједињења Крима“.

План Сергеја Глазјева

1. Пребацити државну имовину и рачуне у доларима и евро из NATO земаља у неутралне земље.

2. Вратити све вредности које припадају држави (драгоцени метали, уметничка дела и сл.) у Русију.

3. Продати хартије од вредности земаља NATO, не чекајући увођење санкција.

4. Прекинути извоз злата, драгоцених и ретких метала.

5. Успоставити монетарно-кредитни своп са Кином ради финансирања критичког увоза и преласка на обрачуне у националним валутама.

6. Створити властити систем размене међубанкарских информација за плаћања и обрачуне у Царинској унији, ЗНД и са земљама партнерима по аналогији са SWIFT-ом.

7. Створити платни систем обрачуна путем банкарских картица „Евроазес“ која би затворила обрачуне и системе који се реализују путем Visa и Master Card.

8. Ограничити девизна овлашћења банака, увођењем прелиминарног пријављивања крупних нетрговинских монетарних операција. У будућности увести порез на извоз капитала и финансијске шпекулације.

9. Прећи на обрачун у националним валутама у трговинским односима са Царинском унијом и другим земљама. Нове уговоре за извоз фосилних горива закључивати у рубљама.

10. Дозволити девизно-кредитне свопове (замена једне валуте у другу) са земљама ради финансирања трговине.

11. Убрзано смањити резерве у доларским инструментима и дугорочним облигацијама у земљама које подржавају санкције.

12. Заменити зајмове државних корпорација и банака у доларима и еврима за рубље по истим условима, а да при том Централна банка обезбеди потребну емисију рубље преко Внешекономбанка.

13. Обавити едукативни рад са становништвом и објаснити зашто је потребно имати рачуне и држати депозите у рубљама, а не у доларима или еврима. У случају да САД и ЕУ замрзну имовину Централне банке и државних корпорација дошло би и до замрзавања њихових обавеза у доларима и еврима.

14. Као одговор на трговински ембарго – критички важне операције реализовати преко белоруских и казахстанских предузећа.

15. Превести под националну јурисдикцију сву својину стратешких фирми која је регистрована у офшроним зонама, а тиче се природних ресурса и богатстава и некретнина.

Горан Шимпрага

Факти