СТРАШНО! Пензионери једва преживљавају са 200 динара дневно

Готово сваки четврти од укупно 22.741 пензионера у Чачку на ивици је глади са пензијом мањом од 15.000 динара.

У овој категорији је нешто више од 5.000 најстаријих Чачана. Када плате све дажбине и комуналије, овим људима за живот остаје мање од 150 динара дневно, појединима ни толико.

– Има дана када буквално немам ни за хлеб. При крају месеца се стиснем, једем бајат хлеб, попару, кувам кромпир. Срећом, комшије из продавнице допуштају ми да узмем неке намирнице на вересију, али некад ме је срамота да то урадим – дрхтавим гласом прича старица Загорка Ковачевић (86), која живи са 13.000 динара пензије покојног супруга, а децу нема.

Највећи број чачанских пензионера има примања између 20.000 и 30.000 динара. Како кажу, то им је довољно за пуко преживљавање и подмиривање најосновнијих потреба, али не и за, рецимо, куповину лекова.

– Основне намирнице у исхрани су кромпир и пасуљ, а месо је на столу највише два пута месечно. Никада мање нисмо могли да купимо за исти новац. Хвала богу што смо супруга и ја здрави, иначе не знам како бисмо преживели – наводи Радомир Масларевић.

Немаштина најстарије суграђане највише заболи када пођу у трговину.

– Морам да пазим да ми остане до краја месеца. Тачно знам да дневно смем да потрошим 200 динара и тога се строго придржавам да не бих гладовала на крају месеца – каже Зора Илић.

Иако су пензионери и сами на граници егзистенције, често од њихових мизерних мировина живи читава породица. Миливоје Старчевић са 18.000 динара издржава сина, снаху и две унуке.

– То је једини стални приход који има наша породица. Када платимо све обавезе, остане за векну хлеба и нешто поврћа. Најтеже ми је што унукама немам од чега да купим чоколаду. Цео живот сам поштено радио и сада кад ме питају за чоколаду, лажем их да ћу им купити сутра. А то сутра је једном у месец дана када примим пензију – суздржавајући сузе прича Миливоје (69).

 

Блиц