Глобална криза може потрајати и деценију

Глобална криза може потрајати и деценију

БЕОГРАД – Глобална економска и криза јавних дугова може се заоштрити већ у току овог пролећа и трајати наредних 10 година, па чак и ескалирати у социјалне немире, уколико најразвијеније земље света не подстакну јавну потрошњу, а не штедњу, уз истовремено јачање конкурентности и привреде способне да дугорочно отплаћују јавне дугове, оценили су данас експерти у изјавама Танјугу.

У Европској унији (ЕУ) главни економски проблем је питање великих јавних дугова, али већ има напретка у припремању различитих програма, докумената које треба да се потпишу и за које се за сада изјашњавају већина земаља саме ЕУ, казао је проФесор Мегатренд универзитета Оскар Ковач и прецизирао да се осим 17 држава које су у европској монетарној унији, о програмима за опоравак позитивно се изјашњавају и друге државе које ће се добровољно придружити ЕУ.

Ковач је објаснио да се ради о посебном споразуму који се бави пореским, односно буџетским питањима, да би се стало на пут даљем расту буџетских деФицита и укупног јавног дуга европских земаља.
“Tај текст се већ разматра на седницама министара Финансија, ускоро ће бити и на самиту председника држава и влада, и ја претпостављам да ће се постици сагласност, јер преостала питања нису таква да би могла да спреце његово доношење”, казао је Ковач.

Он очекује да ће у марту ове године на кључном, пленарном састанку, шеФови држава и влада чланица ЕУ, тај документ бити прихваћен и потписан, а потом ће бити послат на ратиФикацију у парламентима чланица Уније. Ковац је скренуо пажњу на један детаљ у тексту тог споразума, где је наведено да ће средства, са којима располаже ЕУ заједно са средствима Међународног монетарног Фонда (ММф), износи око 850 милијарди долара.

Сам ММф, такође тражи могућност да се повећају та средства за још око 500 милијарди долара, из којих ће се реФинансирати дугови, односно омогућити отплата дугова ових земаља, које у том погледу стоје најлошије, обелоданио је Ковач.

Ковач је оценио и да је позитиван помак и то што се се чују гласови упозорења, пре свега француске и Немачке, да сувише рестриктивна буџетска политика може да се продуби и онда ће бити врло тешко да се истовремено решава недовољна производња, криза запослености и решавање јавног дуга.

Када је реч о кризи јавних дугова на америчком кониненту, Ковач оценио је да ће у САД пресудну улогу у предизборној кампањи за председника бити високи јавни дугови, јер прошле године није довољно проширен уставни оквир за ново задуживање (до 14.000 милијарди долара), тако да су они заузети са тим својим домаћим проблемима и не успевају да много помогну осталим деловима света, под условом да то и желе.

Уредник веб сајта www.економија.орг Мирослав Здравковић оценио да се последице глобалне економске кризе још не могу сагледати, како према потенцијалној штети која може да настане, тако и по свим другим неекономским последицама које она за собом о носи.
“Ја се лично бојим могућности нереда који могу да избију у пролеће у Италији и француској, али и другим земљама”, рекао је Здравковић.

Уз подсећање да је у току криза Финансирања јавних дугова на глобалном нивоу, Здравковић је објаснио да је на делу “жестока” прерасподела у корист банака, а на штету капитала, односно, проФита неФинасијског сектора и личних примања становништва. Здравковић је прецизирао да, на једној страни, расту каматне стопе на јавне дугове већини држава ЕУ, које покушавају да смање јавну потрошње и зауставе ширење рецесије, а на другој страни, “расте енормно надувени балон” банкарских прихода.

У односу на кризу из 2009. године, банке из у ЕУ су у 2012. ушле са битно већим приходима у односу на стање пред само избијање кризе 2007. године, навео је Здравковић, оцењујући да се реди о великој и неравноправној расподели терета кризе.

Директор Центра за слободно тржиште Мирослав Прокопијевић сматра да криза јавних дугова, пре свега у ЕУ, вероватно је највећа криза такве врсте у протеклих 200 година, оцењујући да је та криза врло дубока, која ће оставити врло велике последице на глобалном нивоу. Прокопијевић је нагласио да није могуће дати дугорочну прогнозу како ће се та криза одвијати и колико ће трајати, јер може да се маниФестује и заврши по убрзаном сценарију, али је могуће да траје и наредних 10 година.

Одговарајући на питање да ли је за превазилажење кризе боље подстицати тражњу, а не уводити ригорозне мере штедње, како то саветовао нобеловац ДжозеФ Штиглиц, Прокопијевић је рекао да постоје три могућности:да се троси или да се штеди или да се штеди ради реФорми, од којих је ова трећа – једино добра.

“Један од разлога, зашто су настали оволики дугови, јесте превелика државна потрошња”, указао је Прокипијевић и одсетио да су земље ЕУ у 2009. и 2010. години дале близу два билиона (1.980 милијарди) евра помоћи банкарском систему да не би пропао.

“Али, сама штедња није довољна и ту је Штиглиц у праву, јер сама штедња доводи до тога да се спирала активира низбрдо, а оно што је потребно је да се некако покрену националне економије”, објаснио је саговорник Танјуга.

Међутим, према Прокопијевићевим речима, то не може да се изведе само стедњом и мерама које спроводе, рецимо, Грчка, Португал, Шпанија и Италија, него морају да се спроведу структурне реФорме. у које нико неће да “загризе”, јер то Европљани рачунају у неку врсту своје компаративне предности .

“Нажалост, они погрешно сматрају да је то предност, то је велико оптерећење европских привреда и ту су највећи интереси увезани око тржиста рада и сличних сектора”, казао је он, напомињући да је унутар ЕУ тренутна клима таква да се нико не усуђује да такне у структурне реФорме, али без тога неће моћи да поврате конкурентност привреде.
“Узалудно је олакшавање дугова, нема ко да их дугорочно отплаћује”, закључио је Прокопијевић.

 

Танјуг

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Горан Радосављевић: Србија заостаје за земљама региона, лошију динамику раста има само Албанија

Горан Радосављевић: Србија заостаје за земљама региона, лошију динамику раста има само Албанија

Професор Горан Радосављевић изјавио је да је економски развој Србије у последњих десет година био …

СРБИЈИ ОД ММФ 890 МИЛИОНА ДОЛАРА: Борд директора доделио СДР нашој земљи

СРБИЈИ ОД ММФ 890 МИЛИОНА ДОЛАРА: Борд директора доделио СДР нашој земљи

МЕЂУНАРОДНИ монетарни фонд (ММФ) доделио је Србији је 627,6 милиона Специјалних права вучења (СДР), што …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *