Економија

Годишњи раст цена хране у Србији 12 одсто

Ако се висока инфлација настави, биће значајно смањена куповна моћ свих друштвених слојева осим најбогатијих

Цене хране у свету у претходних годину дана, према индексу цена хране који обрачунава Организација за храну и пољопривреду УН (ФАО) повећане су за чак 28 одсто.

Поскупело је скоро све, а највише житарице, пшеница, кукуруз, али и млеко, месо, уље и шећер. Цене хране, поред горива, су и у Србији отерале инфлацију на 7,9 одсто (у децембру у односу на децембар 2020. године), у Европи само иза Летоније и Естоније. У еврозони међугодишња инфлација у децембру достигла је пет одсто што је највише од када постоји евро, последњих 20 година. Међутим, оно што разликује ЕУ, посебно земље еврозоне и Србије јесте различита потрошачка корпа, па и ефекат инфлације. Наиме, у потрошачкој корпи еврозоне храна и пиће учествују са 21,7 одсто, а у Србији 31,4 одсто. Када се додају алкохолно пиће и дуван, скоро 40 одсто просечне потрошачке корпе одлази на ове производе.

С друге стране, храна у Србији је претходних годину дана знатно више поскупела него у еврозони. Док је код нас у децембру раст цена хране износио 12,4 одсто у еврозони свега 3,2 одсто, где је раст цена свеже хране био 4,7 одсто, а процесиране хране, алкохола и дувана 3,2 одсто. Дакле безмало три пута је више поскупела храна у Србији, у којој она чини много већи проценат потрошње домаћинстава, него у ЕУ.

Према подацима Завода за статистику за децембар у односу на исти месец претходне године највише су поскупели поврће за 22,4 одсто и уље за 21 одсто. Надпросечно поскупљење имали су и месо 14,3 одсто и хлеб и житарице 11,2 одсто. И све друге намирнице су поскупеле у просеку између шест и десет одсто.

Ако и нисмо имали висок стандард, раније се бар могло јести јефтиније него у развијеним европским земљама, али та разлика су убрзано смањује, много брже него што се смањује разлика у стандарду.

Према последњим подацима Еуростата, додуше за 2020. годину цене хране у Србији биле су око 17 одсто ниже од просека ЕУ, отприлике на нивоу Мађарске и око 20 одсто испод цена у Немачкој. Просечна потрошња домаћинстава била је на свега око 58 осто потрошње домаћинства ЕУ,а дупло мања од просечног немачког домаћинства.

Колика је разлика била у прошлој години сазнаћемо крајем ове, али ми смо направили мало поређење цена у неких намирница у нашим супермаркетима са сличним продавницама у Немачкој и Мађарској. Треба рећи да је тешко поредити цене, јер како објашњава Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, чак и у радњама истог ланца у једној земљи се цене разликују.

„Ми смо одустали од прављења потрошачке корпе јер је тешко наћи неку просечну цену и поредити их, јер су ту акције, различите цене између ланаца, па чак и у оквиру једног трговинског ланца. Оно што нама делује је да трговци користе глобално поскупљење животних намирница да повећају цене и тако надокнаде губитке које су имали у пандемији. Нажалост мислим да код нас још цене нису последица понуде и тражње, јер када погледате цене неких производа овде и у иностранству, не буде вам добро. А камоли још да рачунамо и разлике у платама“, оцењује Паповић.

Дакле, према истраживању које смо урадили цене већине производа су у Србији мање него у Немачкој, али не много, уз неке тешко разумљиве изузетке као што су брашно или уље који су много јефтинији у Немачкој него код нас. С друге стране, цене у мађарским супермаркетима су махом ниже него у нашим (види табелу).

Просечна нето плата у Немачкој је око 2.950 евра, у Мађарској 860 евра, а у Србији 588 евра.

Агроекономиста Војислав Станковић мањи раст цена хране у ЕУ него у Србији много већим субвенцијама државе произвођачима хране.

„Поред тога тражња у ЕУ је стабилна, па произвођачи имају мање разлога за повећање цена. Међутим, велики део нашег раста цена хране је последица високих цена на међународном тржишту. Ово показује чињеница да смо у прошлој години (за 11 месеци) смањили физички обим извоза хране за 8,5 одсто, а вредност извоза је повећана за 21 одсто. То показује да су светске цене много више него домаће и то се највише односи на житарице чији се физички обим извоза знатно смањио у односу на 2020. због суше, него извоз прерађене хране“, објашњава Станковић.

Он упозорава и да би се ситуација са високим ценама хране могла и наставити јер сада фармери немају довољно азотног ђубрива за прихрану пшенице, а његова цена је скоро учетворостручена у односу на прошлу годину.

„Ако се висока инфлација настави, биће значајно смањена куповна моћ свих друштвених слојева осим најбогатијих. У Србији храна учествује са 37 одсто у потрошњи, док је у индустријским земљама то три пута мање“, упозорава Станковић додајући да ће држава морати да поради на озбиљним социјалним мерама, уместо предизборног дељења пара.

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Извор
Данас.рс

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!