Болнице широм Грчке суочавају се са несташицом најосновнијих залиха, попут лекова, хируршких инструмената, па чак и ћебади. Огромна дужничка криза практично је обогаљила здравствени систем ове државе.
Број Грка без здравственог осигурања достигао је алармантну сифру од 2.5 милиона. Поређења ради, број неосигураних становника пре кризе 2008. године био је пет пута мањи, 500 хиљада.
Од 2009. године ионако скромна улагања у здравство опала су за 25 процената, што се осликава у несташици основних потрепштина, као и нередовној исплати плата медицинским сестрама.
Грчка годишње троши 11 милијарди евра на здравствени систем, што је сврстава у земље ЕУ са најнижим улагањима у том пољу.
Према писањима појединих грчких медија, ситуација је толико лоша да су неки пацијенти подвргнути мањим хируршким захватима без анестезије.
Неке болнице враћале су кући пацијенте који су долазили на редован преглед, јер нису имале чак ни апарате за мерење притиска, а немали број пацијената доноси своју постељину од куће.
Један хирург у КАТ болници у Атини ситуацију је описао као “крајње алармантну”.
– Немамо новца за поправку медицинске опреме, немамо новца за гориво за амбулантна кола, немамо новца да плаћамо медицинске сестре, нити за набавку основних хируршких потрепштина – рекао је овај хирург за магазин “Тајм”.
Ова ситуација показује колико тежак посао предстоји Алексису Ципрасу и његовој влади, која је обећала да ће “здравствени систем Грчке претворити из жртве штедње у фундаментално и бесплатно право сваког Грка.”
Блиц
Rekoh ja, što je za kuću (potrebno) ni u crkvu se ne nosi.
ja ko da zivim u Grckoj