Економија

Како је парадајз из Албаније и Грчке, ипак јефтинији од српског?

Неспорно је важно да ли је власт, актуелна и потенцијална, „за Европу“. Али је важно и да ли је за њу већина грађана! А бојазан од Европске уније доброг дела наших људи, посебно са села, прилично је позната. Зна се и да је махом у питању непознавање, као и погрешно познавање.

Наводна забрана да пеку ракију, гаје и кољу за своју потрошњу! Рационалне бојазни, које је најмање, било би од супериорности европских „сељака“. Објашњаване само субвенцијама од тамошњих држава и саме Уније, као да их неће бити и за наше! У сваком случају та супериорност се не објашњава и друкчијим односом према раду, укључујући „протестантски морал“.

Погледајмо нерадне дане, код наших православаца-сељака! Током јуна најмање је петнаест „црвених слова“, недеља као седмичних дана и „петак пред празнике“. За „варовање“ као одмарање него за молитвање, и никако рад „у пољу!“. А јасно је да у том месецу, тамо треба да раде више него у другима. Уз стално „гледање у небо“, а не у црквени календар, и свест о старом: винограду треба мотика. Не молитва, не ни субвенција, прелевман…

Доста необичног, не само за „данашње време“. Храњење домаћих животиња и живине, од чега многи имају више користи од рада у пољу, притом не подлеже „варовању“. Немају ништа против или не виде ништа безбожно ни у чињеници да се изван „поља“ свуда ради, да то чине и они који живе на селу, а запослени су у граду. Невероватно али истинито: то за њих није рад, и дотичне сматрају исправним православцима! На питање зашто мисле како мисле и толико „варују“ односно не раде оно што им је основно, одговор немају. Или се своди на: „Тако је одувек, тако су радили и наши стари“. Игноришући очигледно: да непрекидно „раде“ друкчије од „старих“, у пољу и кад седе испред телевизора, разговарају мобилним…

Упркос „прозору у свет“ и „праву да знају све“, свет је њихов свет. А рад је оно што ради „сељак-човек“, због чега држава треба да га штити и подржава. Без обзира на све, па и што у пољопривредној и изведеним делатностима, њега све више надмашују не само крупни земљовласници него и „сељаци-викендаши“, код којих „варовања“ нема. Али у томе му помаже много шта, такође анахроно. Пре свега инсистирање на традиционалном као основи и скоро јединој садржини националног, приличној нарцисоидности. Може се за њу имати разумевања због вековног угрожавања националног, али ипак је нарцисоидност! Ми смо мерило свих ствари, ми идемо својим путем, а свет нека иде куда и како хоће!

Ако је Бог један и свих људи, да ли само од наших сељака тражи да га поштују тако што често неће радити? О томе би наглас морали размишљати и одговарајућа упутства нудити, и они који се у хришћанство разумеју много више од сељака. И сви који ламентирају над „пропашћу села“, не схватајући да традиционалног, одавно и нема! Удео оваквих сељака са оваквим менталитетом у укупном становништву, плус они који су у граду, а са истим менталитетом, овакав однос према раду чини врло озбиљним. И једним од бројних проблема око уласка у Заједницу, а и после уласка.

Колубарске.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!